Палата Србија и њено благо: и Бечлије дале свој допринос

Како су се југословенске републике отцепљивале, тако су и називи њихових салона добијали колоквијална имена, али и нова уметничка дела. словеначКки је постао плави, а српски је остао српски

Деведесетих година прошлог века, у време распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославија (СФРЈ), салони неких република које су се отцепиле добили су и колоквијалне називе, али и уметничка дела која су заменила првобитно постављена, а ова опет завршила или у депоу Палате или у њеним другим одајама. Због доминантне боје у ентеријеру, посебно тепиха од зида до зида, Македонски је постао Црвени салон, а салон у који смо ушли из Црногорског добио је колоквијални назив Плави. Изворно је заправо Словеначки и сада у њему није доминантна плава боја. – Вероватно су фотеље биле у плавим тоновима, а када су освежаване, стављен је мебл који има зелену нијансу – каже кустоскиња Сандра Весић Тесла. – У том периоду слома државе и јачања национализма из Словеначког салона су две слике пребачене у Западни фоаје, а две су још у депоу. Реч је о делима словеначких уметника Франца Слане, Јанеза Берника, Јоже Циуха и Габријела Ступице. Оригиналне позиције, онако како их је одредио словеначки архитекта Михајло Шолтез, који је и дао нацрт уређења Словеначког салона, а Мика Јанковић аминовао, сачувале су само слика Андреја Јемеца и скулптура Славка Тршара.

Сада на зидовима Словеначког салона видимо сјајна дела Петра Лубарде. Боже Илића, Воје Станића, Николе Вујошевића, а ту је и „Бели анђео“, који је својевремено, по наруџбини министарства вера, насликао кустос запослен у Палати. Ма колика њихова уметничка вредност била, јасно је да осим „Анђела“, уз одредницу „словеначки“ никако не иду „Кањон Мораче“ и „Београдски кровови“. Словенци када дођу, није им мило да све то виде, а странци опет мисле да је та мешавина намерно изведена, да би се одала ода југословенству. Истина је у овом случају прозаична и тужна јер је заправо слика лудила којe је све народе на простору бивше Југославије захватилo у последњој деценији прошлог века.

Наставак прочитајте у броју 3141.