Од ове комплексне болести, која се углавном дијагностикује код особа старијих од 55 година, у свету болује око 10 милиона људи, али сваки десети пацијент се суочи са њом и пре четрдесете године живота.
Болест, која је названа по лекару Џејмсу Паркинсону из Лондона, Др Марина Светел који је 1817. године први описао симптоме болести поремећаја покрета, који настају због смањења лучења хемијске супсатнце допамина у делу мозга који има важну улогу у контроли вољних покрета (базалне ганглије), често има манифестације сличне осталим неуролошким обољењима. Зато је веома важно благовремено утврдити тачну дијагнозу и започети лечење. Професорка др Марина Светел, из Неуролошке клинике у Београду, објаснила нам је како настаје ова болест коју није лако препознати и који су могући узроци њеног настанка. Болест је последица мањка одређених хемијских супстанци у мозгу чији недостаци објашњавају низ моторних и немоторних симптома болести. Теже је одговорити на то који је узрок и шта то оштети неуроне и онеспособи их да буду функционални. И поред разних претпоставки, тачног одговора нема. Окривљују се фактори спољашње средине, неки наслеђени фактори, али и њихова комбинација, као подстрекачи и узрочници ланца догађаја чији је резултат страдање неурона и губитак њихове функције. Иако је област, у којој долази до страдања, бар у почетку мала, њен значај и утицај су велики и одговорна је за већину најзначајнијих одредница болести. Како се манифестује Паркинсонова болест? Болест се манифестује успореношћу, укоченошћу и подрхтавањем, али услов за тачну дијагнозу је и непостојање одређених клиничких елемената који јасно не припадају Паркинсоновој болести. Постоје и подржавајући критеријуми који искусном клиничару пружају додатну сигурност у дијагнози. Она и даље остаје искључиво клиничка и заснива се на неуролошком прегледу. Податак из Удружења оболелих од Паркинсонове болести каже да код нас има 20.000 паркинсоничара, али да нису сви регистровани. Колико је заиста оболелих и колико је ова болест присутна у Европи? Бројка од 20.000 настала је на основу учесталости болести, а како се очекује да је учесталост у Србији слична оној која постоји у целој Европи, онда се претпоставља да би број оболелих у Србији могао да буде између 15 и 20 хиљада.
Наставак можете прочитати у броју 3092/93.