Parkinsonova bolest

Od ove kompleksne bolesti, koja se uglavnom dijagnostikuje kod osoba starijih od 55 godina, u svetu boluje oko 10 miliona ljudi, ali svaki deseti pacijent se suoči sa njom i pre četrdesete godine života.

Bolest, koja je nazvana po lekaru Džejmsu Parkinsonu iz Londona, Dr Marina Svetel koji je 1817. godine prvi opisao simptome bolesti poremećaja pokreta, koji nastaju zbog smanjenja lučenja hemijske supsatnce dopamina u delu mozga koji ima važnu ulogu u kontroli voljnih pokreta (bazalne ganglije), često ima manifestacije slične ostalim neurološkim oboljenjima. Zato je veoma važno blagovremeno utvrditi tačnu dijagnozu i započeti lečenje. Profesorka dr Marina Svetel, iz Neurološke klinike u Beogradu, objasnila nam je kako nastaje ova bolest koju nije lako prepoznati i koji su mogući uzroci njenog nastanka. Bolest je posledica manjka određenih hemijskih supstanci u mozgu čiji nedostaci objašnjavaju niz motornih i nemotornih simptoma bolesti. Teže je odgovoriti na to koji je uzrok i šta to ošteti neurone i onesposobi ih da budu funkcionalni. I pored raznih pretpostavki, tačnog odgovora nema. Okrivljuju se faktori spoljašnje sredine, neki nasleđeni faktori, ali i njihova kombinacija, kao podstrekači i uzročnici lanca događaja čiji je rezultat stradanje neurona i gubitak njihove funkcije. Iako je oblast, u kojoj dolazi do stradanja, bar u početku mala, njen značaj i uticaj su veliki i odgovorna je za većinu najznačajnijih odrednica bolesti. Kako se manifestuje Parkinsonova bolest? Bolest se manifestuje usporenošću, ukočenošću i podrhtavanjem, ali uslov za tačnu dijagnozu je i nepostojanje određenih kliničkih elemenata koji jasno ne pripadaju Parkinsonovoj bolesti. Postoje i podržavajući kriterijumi koji iskusnom kliničaru pružaju dodatnu sigurnost u dijagnozi. Ona i dalje ostaje isključivo klinička i zasniva se na neurološkom pregledu. Podatak iz Udruženja obolelih od Parkinsonove bolesti kaže da kod nas ima 20.000 parkinsoničara, ali da nisu svi registrovani. Koliko je zaista obolelih i koliko je ova bolest prisutna u Evropi? Brojka od 20.000 nastala je na osnovu učestalosti bolesti, a kako se očekuje da je učestalost u Srbiji slična onoj koja postoji u celoj Evropi, onda se pretpostavlja da bi broj obolelih u Srbiji mogao da bude između 15 i 20 hiljada.

Nastavak možete pročitati u broju 3092/93.