Као мало штене, Цветуљко се пре више од деценије и по појавила на вратима Дом културе Студентски град (ДКСГ). Студенти су је прихватили, запослени заволели, а она је остала и постала симбол места. Од тада до данас, пратила је генерације које су пролазиле кроз Студентски град, а њена прича исписивала се заједно са њиховим животима.
Није била само пас са улице. Била је домаћин. Поздрављала је посетиоце махањем репа, знала свако лице, сваку руку која јој је доносила кекс или – мажење. Студенти су је грлили пред испите, уметници помазили пре наступа, а публика је памтила њене мирне очи које су често посматрале догађаје као да све разуме.
Цветић је била део сваког програма – концерата, изложби, представа, филмских пројекција… Била је тиха публика, а понекад и главна звезда, јер је свако пожелео да је услика или поздрави. У Студентском граду мењале су се генерације, али она је остајала. Док су студенти долазили и одлазили, Цветић је била њихова стална тачка – знак да их на том месту увек чека топлина и осећај дома.
Данас, у позним годинама, Цветуљко је болесна и уморна. Већину дана проводи у Бистроу или на свом мирном месту испод степеница. Њени кораци су успорени, поглед је посато мекши, али она и даље зрачи истом добротом и спокојем. Запослени брину о њој с љубављу, студенти застану да је помазе, а сви заједно чувају усподну на њену ведрину и весели дух.
За некога она је „само пас“. Али за оне који су одрастали и стварали у ДКСГ-у, Цветуљко је симбол. Она је доказ да уметност, култура и заједништво не живе само у представама и концертима, већ и у свакодневним гестовима пажње, у верности, и топлини коју једно мало биће великог срца може да пружи.
Цветуљко нас учи да Дом културе није само зграда. То је дом емоција, сусрета и успомена. И баш као што уметност оставља траг, тако је и она оставила свој – не на папиру, не на сцени, већ у срцима свих који су је упознали.
Када се данас прође кроз Студентски град и затекне Цветуљко како спокојно спава, тешко је не зауставити се. Њено присуство подсећа на пролазност генерација и вечност успомена. Она је тихи чувар једне атмосфере, симбол трајности и љубави.
Зато, док ДКСГ наставља да живи кроз програме, ствараоце и публику, увек ће у себи носити и део Цветуљка. Јер она није само пас – она је душа Студентског града.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању