Има свега шеснаест лета. А своје помало архаично, али и занимљиво име, дугује чињеници да су њени родитељи очекивали сина, којем су планирали да дају име Павле. Родила се ћерка. Четврта, од укупно петоро деце поносних Радовановића. А у родитељском срцу радост код рођења Павлине била је иста као да је у питању очекивани дечак. Само су, ето, име преиначили у женски облик – Павлина, што значи посебна, као да су овој младој певачици етно и духовних песама из Метохије предодредили и будућност.
А почело је код Павлине све доста спонтано. Већ од своје пете године показивала је изразиту музикалност. Певушила је понешто, више за себе, али то родитељима, Звонку и Велинки, није промакло, па су убрзо увидели да Павлинин глас заслужује да се још више профилише, те је уписују у музичку школу. Али, малобројност Срба у читавој Метохији, условила је да не постоје оптимални услови за било какав вид таквог уметничког усавршавања. Тако је Павлина кренула у музичку школу у Лапљем Селу код Грачанице, удаљену око 150 километара од њеног родног Ораховца. Није било лако, али је такво одрицање донело сатисфакцију.
– За мој музички развој најзаслужнији је професор Гаврило Кујунџић, који је уједно и композитор многих родољубивих песама из наше јужне покрајине. Он ме је профилисао ка традиционалној и духовној музици тога краја – ова млада уметница, додајући можда и круцијални мотив. – Утицало је, наравно, и пре свега, и васпитање моје породице, јер сам ја почела са певањем духовне музике. Мислим, да би човек певао ту врсту музике, мора имати јаку веру у Бога и Бога у себи. Та вера у Бога добија се васпитањем, начином на који те родитељи, сестре и браћа одгајају и уче, и такав ћеш остати и као одрасла особа. Мене су сестре, мајка и тата учили ка Божјем путу, тако да сам се у почетку прво одлучила за духовну музику, а касније и етно и патриотску – наводи Павлина, додајући уз то и податак и о географском, верском и националном опредељењу које је утицало на њен репертоар.
– Како сам расла, тако је расла и моја љубав према музици и према домовини и Богу. Тако да, бавим се духовном, патриотском и етно музиком и народу се представљам као дете Метохије, а од своје дванаесте године бавим се и хуманитарним радом – додаје наша саговорница.
Иначе, њен први самостални наступ је био у Грачаници, још кад је имала девет година. Потом су уследила друга музичка представљања, а издваја се онај у Руском дому у Београду, где је била примећена и од културних посленика из Русије, који су је убрзо позвали да шири православну песму и у Москви. Након тога и многи други градови како у Србији, тако и у окружењу, пожелели су да чују њене особене интерпретације.
Пише Немања Савић
Фотографије Н.С. и архива
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању