Деца највише ризикују утапање јер она не вичу и не машу рукама да би дозвала помоћ. у више од 80 одсто случајева утапања, у околини детета је био неко од одраслих, али је његова пажња била усмерена на другу страну
Лето је почело и прво на шта помислимо, уколико остајемо у граду, јесте каквог је квалитета вода за купање у базенима или на Ади Циганлији, односно другим природним и вештачким језерима широм Србије. Судећи по информацијама из Градског завода за јавно здравље, први резултати показују да вода из Савског језера задовољава прописане норме, као и у базенима спортских центара „Милан Гале Мушкатировић“, „Олимп“, „Ташмајдан“, „Кошутњак“, „11.април“, укључујући и базене у Лазаревцу и Обреновцу. А да летње брчкање не би пресело, стручњаци упозоравају да родитељи посебно обрате пажњу на своје малишане. Према званичним статистикама, утапање је један од честих узрока смрти деце до пете године живота, али и у осталим узрасним групама. Осим тога, бебе и мала деца могу да се утопе и у води дубокој свега неколико центиметара. С друге стране, док се деца најчешће утапају у кадама или базенима, старија деца се утапају у рекама, језерима и морима. Родитељи би требало да имају на уму да деца током утапања не вичу и не машу рукама да би дозвала помоћ. Оно што посебно забрињава јесте податак многих истраживања да је у више од 80 одсто случајева утапања у околини детета био неко од одраслих, али да је, нажалост, његова пажња у тим тренуцима била усмерена на другу страну. Високе температуре додатно делују, тако да се неретко на плажи задрема, попусти пажња, изгуби се осећај за време, нарочито ако се играју друштвене игре или се чита књига. Родитељи често ангажују одраслу децу да причувају млађу. Нажалост, испоставља се да старији подмладак не треба задуживати да чувају малишане током купања, пливања или игре у близини воде. Разлог је једноставан ма колико да је старије дете одговорно, тинејџери или адолесценти лако могу да пребаце пажњу на нешто друго. Наравно, дете не треба држати ни под „стакленим звоном“, већ га научити да купање у питању, треба бити обазрив. Једино правилним приступом детету, уз давање правих информација, оно ће прихватити упозорења и неће се инатити. Малишанима ваља нагласити да површина свих вода може да буде немирна, те да постоје различите речне и морске струје које би могле да их одвуку у дубину или далеко од обале. На оно чувено питање – када је најбоље да дете научи да плива, тешко да неко други може да вам одговори. Једноставно зато што је свако дете другачије. Уколико приметите да се дете боји воде, не ваља га присиљавати да отпор не би постао још већи. Али, правило кога сви родитељи треба да се придржавају јесте да дете које не зна да плива и у плићаку треба да носи колут, мишиће или појас на надувавање. Ако дете ужива када је у води, може да научи да плива већ у четвртој или петој години живота. Али, немојте ни то да вас завара, јер уколико се касније покаже да је дете одличан пливач, никада га не би требало остављати самог или занемарити док је у води, саветују стручњаци Градског завода за јавно здравље. Као додатна мера опреза наводи се и постављање заштитне ограде око базена, фонтане, бунара у двориштима. Такође, бурад, канте, корита и кофе не треба држати напуњене водом и доступне деци. Коначно, старија деца обавезно треба да носе прслук за спасавање на скутерима, даскама за једрење и педалинама где је већи ризик од незгода и утапања. А они који су авантуристичког духа и склони доказивању у друштву, ваљало би да избегавају да руке и ноге гурају ван пловила или да по њему трче.
Наставак можете прочитати у броју 3102.