Pažljivo u sezoni kupanja

Deca najviše rizikuju utapanje jer ona ne viču i ne mašu rukama da bi dozvala pomoć. u više od 80 odsto slučajeva utapanja, u okolini deteta je bio neko od odraslih, ali je njegova pažnja bila usmerena na drugu stranu

Leto je počelo i prvo na šta pomislimo, ukoliko ostajemo u gradu, jeste kakvog je kvaliteta voda za kupanje u bazenima ili na Adi Ciganliji, odnosno drugim prirodnim i veštačkim jezerima širom Srbije. Sudeći po informacijama iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, prvi rezultati pokazuju da voda iz Savskog jezera zadovoljava propisane norme, kao i u bazenima sportskih centara „Milan Gale Muškatirović“, „Olimp“, „Tašmajdan“, „Košutnjak“, „11.april“, uključujući i bazene u Lazarevcu i Obrenovcu. A da letnje brčkanje ne bi preselo, stručnjaci upozoravaju da roditelji posebno obrate pažnju na svoje mališane. Prema zvaničnim statistikama, utapanje je jedan od čestih uzroka smrti dece do pete godine života, ali i u ostalim uzrasnim grupama. Osim toga, bebe i mala deca mogu da se utope i u vodi dubokoj svega nekoliko centimetara. S druge strane, dok se deca najčešće utapaju u kadama ili bazenima, starija deca se utapaju u rekama, jezerima i morima. Roditelji bi trebalo da imaju na umu da deca tokom utapanja ne viču i ne mašu rukama da bi dozvala pomoć. Ono što posebno zabrinjava jeste podatak mnogih istraživanja da je u više od 80 odsto slučajeva utapanja u okolini deteta bio neko od odraslih, ali da je, nažalost, njegova pažnja u tim trenucima bila usmerena na drugu stranu. Visoke temperature dodatno deluju, tako da se neretko na plaži zadrema, popusti pažnja, izgubi se osećaj za vreme, naročito ako se igraju društvene igre ili se čita knjiga. Roditelji često angažuju odraslu decu da pričuvaju mlađu. Nažalost, ispostavlja se da stariji podmladak ne treba zaduživati da čuvaju mališane tokom kupanja, plivanja ili igre u blizini vode. Razlog je jednostavan ma koliko da je starije dete odgovorno, tinejdžeri ili adolescenti lako mogu da prebace pažnju na nešto drugo. Naravno, dete ne treba držati ni pod „staklenim zvonom“, već ga naučiti da  kupanje u pitanju, treba biti obazriv. Jedino pravilnim pristupom detetu, uz davanje pravih informacija, ono će prihvatiti upozorenja i neće se inatiti. Mališanima valja naglasiti da površina svih voda može da bude nemirna, te da postoje različite rečne i morske struje koje bi mogle da ih odvuku u dubinu ili daleko od obale. Na ono čuveno pitanje – kada je najbolje da dete nauči da pliva, teško da neko drugi može da vam odgovori. Jednostavno zato što je svako dete drugačije. Ukoliko primetite da se dete boji vode, ne valja ga prisiljavati da otpor ne bi postao još veći. Ali, pravilo koga svi roditelji treba da se pridržavaju jeste da dete koje ne zna da pliva i u plićaku treba da nosi kolut, mišiće ili pojas na naduvavanje. Ako dete uživa kada je u vodi, može da nauči da pliva već u četvrtoj ili petoj godini života. Ali, nemojte ni to da vas zavara, jer ukoliko se kasnije pokaže da je dete odličan plivač, nikada ga ne bi trebalo ostavljati samog ili zanemariti dok je u vodi, savetuju stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje. Kao dodatna mera opreza navodi se i postavljanje zaštitne ograde oko bazena, fontane, bunara u dvorištima. Takođe, burad, kante, korita i kofe ne treba držati napunjene vodom i dostupne deci. Konačno, starija deca obavezno treba da nose prsluk za spasavanje na skuterima, daskama za jedrenje i pedalinama gde je veći rizik od nezgoda i utapanja. A oni koji su avanturističkog duha i skloni dokazivanju u društvu, valjalo bi da izbegavaju da ruke i noge guraju van plovila ili da po njemu trče.

Nastavak možete pročitati u broju 3102.