Просечан животни век у развијеним земљама је око 70-80 година а мало се зна да човек потроши чак 30 одсто својих виталних ресурса на борбу са различитим штетним факторима, као што су загађена животна средина, стрес, радијација. Све ово доводи до промена у раду и структури гена и коначно до различитих болести и убрзаног старења, те смањује просечан очекивани животни век за чак 30 до 40 одсто. Како живети дуже, остати функционалан и здрав, то је „питање од милион долара“ на које би свако од нас желео да добије што комплетнији и тачнији одговор. Постоје ли неки препарати који могу убрзати процес самообнављања организма? За пептиде многи од нас нису ни чули, а управо су то препарати који дају телу сигнал за почетак процеса самообнављања.
Санкт-Петербуршки Институт за биорегулацију и геронтологију се бави научним радом и изучавањем природних пептидних биорегулатора. Професор Хавинсон В.Х. директор овог Института за биорегулацију и геронтологију, главни је научни саветник за геронтологију и геријатрију у Комитету за очување здравља у влади Санкт Петербурга. О свему овоме, о значају ових истраживања, разговарали смо са примаријусом др Нином Рајчић, која се већ дванаест година бави пептидима и њиховим утицајем на здравље човека, па нас је занимало како је овај пројекат настао и постоје ли шансе да се људски век на овај начин продужи.
– Захваљујучи достигнућима научника Института за биорегулацију и геронтологију из Санкт Петербурга, појавили су се јединствени производи пептидни биорегулатори. Они су у стању да поврате функцију органа и система органа и на тај начин продуже активан, здрав живот за скоро трећину. Овај велики истраживачки пројекат је започет седамдесетих година прошлог века за потребе руске војске. Научници који су се бавили медицинским истраживањима у бившем СССР-у приметили су да војници у подморницама, авијацији, у тенковима, веома брзо старе а изабрани су као најздравији млади људи. Онда је професор Хавинсон са својим тимовима почео истраживања која су била тајна за јавност све док је постојао СССР, али када су се отворила врата, проф. Хавинсон је изучавајући пептиде успео да докаже да, у зависности од количине пептида, који су главни носиоци живота долази до покретања ћелија на деобу, што је од посебне важности. Задатак је био да се повећа отпорност и издржљивост људског организма и у екстремним условима. Научници нису очекивали да ће постати аутори данас великог открића, терапијских протокола пептидне биорегулације. Данас се та терапија за очување физиолошке функције органа људи и одлагања појаве хроничних обољења типичних за биолошко старење користи са великим успехом у читавом свету. После готово четири деценије преданог рада, неколико хиљада људи укључених у пројекат, педесет истраживачких института и клиничких испитивања на више од 15 милиона људи, остварена је производња органских пептида, за које се може рећи да су данас највеће епохално откриће у биологији и медицини, што је академика, светски и европски признатог научника професора В. Хавинсона кандидовало за Нобелову награду 2011.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању