Популаран и зими и лети због специфичне микроклиме и нудећи много тога заузврат својим посетиоцима, наредних година и деценија имаће можда и прилику да сустигне много траженије српске планине, Копаоник, Златибор, Тару, Дивчибаре…
За тако нешто биће потребна и велика и значајна улагања у, пре свега, у саобраћајну инсфраструктуру, хотелске капацитете и дуго најављивану ски-стазу, жичару и пратеће механизме за производњу вештачког снега…
Много таквих најава, упакованих у лепе речи, што од државе, што од самих локалних власти општине Горњи Милановац за сада је само добро и примамљиво звучи (да не буду изложени само критици, изградња Визиторског центра приводи се крају, а отворени летњи базени пуштени су у употребу прошле године), али и док не дођу та времена, породице са децом, људи жељни викенд одмора, млади и старији парови, траже и тражиће излаз од градских гужви и свакодневице на Руднику.
Оно по чему се ова планина издваја од других јесу посебна ваздушна струјања и чист ваздух, индустријска незагађеност…уосталом, Рудник је и прва проглашена ваздушна бања још у Краљевини Југославији, давне 1922. године те се може рећи да потпуно оправдано носи назив „седатив бања“.
У Туристичкој организацији Горњи Милановац (ТОГМ) уверавају да је довршетак Визиторског центра надохват руке, а да су базени умногоме допринели популаризацији туристичких потенцијала планине и саме варошице Рудник у њеном подножју.
– Регионални пут Рудник – Топола који је изграђен пре неколико година утицао је да се Рудник препозна као атрактивно место за боравак, такође пут је додатно ‘приближио’ Београд Руднику. За само стотинак километара и неких сат и по лагане вожње колима, житељи престонице стижу на ‘кров Шумадије’, а може се рећи и да је одлично позициониран у односу на друга већа места – Крагујевац, Чачак, Горњи Милановац, Топола, Аранђеловац, – истиче за „Илустровану Политику“ Срђан Милићевић из ТОГМ.
Он додаје да би свакоме препоручио многобројне стазе здравља које, како каже, управо издвајају „нашу планину те су дечје екскурзије последњих деценија највише бирале управо Рудник“.
– Дечје одмаралиште на Руднику је стандардно попуњено од априла до октобра и у њему ни за сталне туристе у том периоду нема места. Такозвани пролазни туристи могу уживати у доручку, ручку или вечери на, за здравље најпрепоручљивијој надморској висини од 710 метара, у шумским условима и са сјајним погледом на падине Шумадије, обронке Букуље и Венчца… – наводи Милићевић.
Све стазе су заиста добро обележене што је приметно на сваком кораку и сигнализација коју је спровела ТОГМ је задовољавајућа, садржи двојезичке табле са QР кодом на српском и енглеском језику.
– И, што је важно, табле усмеравају према свим атрактивним деловима Рудника – планинским врховима, Дечјем одмаралишту, вулканском врху Островица, археолошком локалитету Прљуша, Цркви Светог Ђорђа… – подвлачи Милићевић.
Поред тога, Археолошки институт из Београда на више локација је поставио своје табле до археолошког локалитета Прљуша, који је 2017. проглашена за територију од историјског и културног значаја и налази се под заштитом државе.
Текст и фотографије Милош Мићановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању