ILUSTROVANA MISTERIJE
Pet će godina kako je nestala Biljana Đorić, iz Kraljeva

Od Grčke do manastira

Doputovala je predveče iz Kosovske Mitrovice, gde je studirala, ostavila lična dokumenta na kiosku i otišla u nepoznato

Piše O. RADULOVIĆ

Ništa u ponašanju dvadesetdvogodišnje Biljane Đorić, iz Kraljeva, nije ukazivalo da ima neki problem ili nameru da bilo šta loše učini. Sebi, pre svega. Studirala je ekonomiju u Kosovskoj Mitrovici, družila se, priroda joj vesela. Tog dana, početkom decembra 2015. godine, u predvečerje je vozom iz Mitrovice došla u Kraljevo. A onda je učinila nešto što je ovaj slučaj pretvorilo u misteriju. Otišla je na kisok, ostavila telefon i dokumenta i –nestala. Godinama, evo, roditelji i prijatelji pokušavaju da doznaju gde je Biljana. A priče idu od onih, gotovo klasičnih kada je reč o ovakvim slučajevima, da je viđena u inostranstvu, do takvih da je Biljana odlučila da život nastavi u manastiru.

Pregledom sigurnosnih kamera kasnije je utvrđen redosled Biljaninog nestanka. Sa železničke stanice prvo je otišla do Dositejeve ulice. Odatle taksijem do nekadašnje kafane Zadužbina”, gde je na šalteru kioska menjačnice ostavila pasoš i mobilni telefon uz reči: „Doći će neko ovo da uzme”, što je kamera sa nadzora snimila. Za to vreme taksista je čekao. Onda se vratila u automobil i odvezla do raskrsnice ulica Karađorđeve i Olge Milutinović. Nakon toga joj se izgubio svaki trag.

Meka za prevarante

Kao što se da pretpostaviti uspaničeni roditelji su se dali u potragu. I nadležni organi sa njima. Biljana kao da je u zemlju propala.

Javljali su nam se različiti prevaranti i nudili pomoć u pronalasku moje ćerke. Pisali su mi i s lažnih Fejsbukprofila i govorili da mogu da nam pomognu ako spremimo 40.000 evra i pošaljemo ih u Jagodinu. Novac je trebalo da damo nekoj ženi koja, navodno, može da nam kaže gde je Biljana. Ispostavilo se da je reč o prevarantima, koji su,tobože, nudili pomoć i roditeljima čije su bebe ukradene po rođenju jadala se majka Vesna.

Nekom rat, nekom brat, glasi ona narodna izreka. Ima onih koji u tuđoj muci i nesreći vide priliku da zarade. Taman što su zaboravili prevaratne iz Jagodine, stigla je nova priča. Ponadali su se, jer, nada uvek poslednja umire. Tada je na adresu Biljaninih roditelja stiglo pismo u kojem je bilo napisano ime i prezime čoveka iz okoline Novog Sada, koji je navodno video Biljanu na moru, u blizini Soluna

On se parkirao automobilom ispred jedne prodavnice u tom letovalištu pričao je otac Goran. Upitao je radnicu koja je tamo bila da li može tu da se parkira. Devojka mu se obratila na srpskom, i počela da priča s njim. Kaže da je bila tiha i da je pričala spuštenog pogleda. Rekla mu je da je iz Srbije, da je rođena na Kosovu, pa živela u Kraljevu i Kragujevcu. Takođe mu je rekla da sada živi u selu pored Soluna. Ali razgovor je prekinuo vlasnik Grk kada je devojku pozvao imenom Biljana, i ona je odmah otrčala u radnju.

Ostavila i zlatni nakit

I od te priče nije bilo ništa. Onda je slučaj krenuo na drugu stranu. Roditelji su doznali da je Biljana, pre nego što je iz Mitrovice krenula u Kraljevo, u sobi ostavila zlatni nakit koji je nosila. Kada se pojavila sumnja, a za roditelje nada, da je devojka možda otišla u manastir, potražili su je i tamo. Prvo su pisali eparhijama, ali odgovora nikakvog nije bilo. Onda su roditelji počeli da obilaze manastire.

Kada smo jednom prilikom otišli da je posetimo u Kosovskoj Mitrovici, gde je studirala na Ekonomskom fakultetu, nismo je zatekli. Posle nekoliko sati se vratila sa drugaricom i rekla nam je da je bila u crkvi. Zato smo i počeli da je tražimo po manastirima. Biljana nije imala zlato na sebi. Sve je skinula i ostavila u Mitrovici, pre nego što je te večeri krenula za Kraljevo. Jedna monahinja mi je, kada sam joj to ispričala, rekla da je i ona isto učinila pre nego što se zamonašila – priča majka Vesna.

Pošto od eparhija nisu dobili nikakve odgovore, roditelji su rešili da ih sami potraže. U više od trideset manastira, pa i u Patrijaršiji u Beogradu, nisu želeli da im kažu bilo šta na tu temu izgovarajući se da moraju da poštuju želju iskušenika. A to je da oni sami odlučuju da li će, kada i kome, da obelodane da su u manastiru.

U nekoliko manastira smo dobili identičan odgovor ispričao je otac Goran. Monahinje su nam rekle da ako je želja iskušenice da se ne zna gde je, one to neće kršiti.Otišli smo zatim u Beograd, u Patrijaršiju, i tu su nam ponovili da će, ako je njena želja da se ne zna gde je, sestrinstvo manastira to poštovati.

Činili su sve roditelji da dođu do bilo kakvog traga. Čekaju i veruju da će Biljana jednog dana da se pojavi. A nadu su im dali i psiholozi koje su konsultovali i koji su, na osnovu Biljaninog ponašanja koje je snimila kamera ispred kioska, uvereni da je živa. Jer, kako su rekli, takvo ponašanje govori da ona želi da se sakrije, a ne ubije.