Познати грчки писац, један од оних који су увели фикцију у тамошњу књижевност, често долази у Србију са супругом Богданком, а овог пута је имао још један разлог – нови роман „Прича о супермаркету“. Објашњава нам разлоге због којих стварни живот сматра досадним и зашто тешко налази унутрашњи мир
Када вам особа испред вас каже да је стварност никада није занимала зато што јој је досадна, онда пожелите да сазнате у каквом свету живи та особа? – У свим књигама које сам написао трудио сам се да побегнем од себе и свог живота – каже Димитрис Сотакис (45), познати грчки писац који је својом фиктивном прозом и оригиналним стилом писања унео револуцију у књижевност те земље када је 2002. објавио роман „Зелена врата“. То су му признали озбиљни, стручни часописи, али и млађе колеге које су наставиле да истражују стазом коју им је Сотакис утабао. После романа необичних насло-ва и још необичније садржине, као што су „Ускрснуће Мајкла Џексона“, „Смрт људи“ или „Људождер који је појео Румуна“, објавио је и „Причу о супермаркету“, књигу са којом, каже, завршава један период у свом стваралаштву. „Прича о супермаркету“ има све елементе његових пет ранијих књига и говори о људској врсти, о човеку који се дави у сопственој таштини и предрасудама и његовој жељи за лепшом будућношћу.– Живот који нисмо имали, то је најјачи део мог стваралаштва– објашњава нам Димитрис Сотакис приликом свог последњег боравка у Београду где је представио „Причу о супермаркету“, свој други роман преведен код нас. Први је био „Без даха“, оба за издавачку кућу „Клио“. – Увек је лепо бити у Србији, што због посла, што због личног живота – не скрива Димитрис своја осећања. За протеклих осам година у Србији је био петнаест пута, што због представљања књига, што због тазбине. На књижевној колонији у Чортановцима 2011. упознао је професорку књижевности Богданку која је данас његова супруга. Богданка данас боље говори грчки него Димитрис српски, можда и зато што живе у Атини, али он је пре два месеца почео да узима часове нашег језика. – Не желим да говорим само једноставне речи или оне које сваког насмеју, знате већ које, мој циљ је да причам на српском – каже Димитрис.
Наставак прочитајте у броју 3138.