На спомен обележје жртвама немачког терора у подкопаоничком селу Крива Река представници општина Брус и Александровац, као и већи број житеља овог краја, положили су венце и цвеће.
У име општине Александровац венац су положили председница Јелена Пауновић и председник Скупштине општине Милан Минић.
Тог 12. октобра 1942. године немачки војници из злогласне 7. СС дивизије „Принц Еуген“ и њихови бугарски саучесници су на зверски начин убили између 300 и 320 житеља Криве Реке и околних села. живе их спаливши у сеоској Цркви Светих Петра и Павла. Међу њима је био већи број деце и одојчади, а крвави пир су наставили и 13. октобра. Најмлађа жртва је била стара свега месец дана, а најстарија је имала 80 година.
Према мишљењу војних експерата, злочин у Кривој Реци представља један је од најсвирепијих у Другом светском рату, а ничим није био изазван од мештана поткопаоничког краја.
Добрица Ћосић је у свом роману „Деобе“, за који је добио НИН-ову награду 1961. године, мотив спаљивања мештана у сеоској цркви описао према догађајима из Криве Реке.
Споменик невиним жртвама из Криве Реке подигнут је тек 12. октобра 2011. године.
Удружење грађана за заштиту природе и неговање српског наслеђа „Рајко од Расине“ од 2017. године организује Бруски марш, меморијалну манифестацију, шетњу од центра Бруса до Криве Реке, где се одаје почаст жртвама.
Бруски новинар и књижевник Горан Минић је 2017. године објавио књигу „Казивања о Кривој Реци копаоничкој“, у којој је објавио сведочења преживелих грађана.
Редитељ Горан Ерчевић је снимио филм „Плач празне колевке“ у којем је говорило осморо преживелих.
Ж. Миленковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању