Упућени Јиву зову још и „светски супермаркет“, „кинеско божићно село“ или „Деда Мразова права радионица“. Више од 60 одсто свих у свету декоративних венаца, украсне расвете, орнамената са ликом и делом Деда Мраза, вештачке јелке и ирваси, те мноштво осталих божићних и новогодишњих декорација, потичу из Јивуа. Званичне статистике показују да је извоз божићних поклона и играчака из овог града годинама бележио двоцифрени раст. Према извештају царине у Јивуу, током првих 11 месеци 2019, извоз „божићне робе“ из тог града вредео је скоро две милијарде јуана (300 милиона америчких долара).
Смештен у ниским брдима, 130 километара од Хангђоуа, главног града Џеђианга, једне од најразвијенијих провинција у Кини, а 300 км од Шангаја, Јиву покрива административно подручје од 1.105 квадратних километара. Регистровано локално становништво броји 1,3 милиона људи, и још стотине хиљада миграната из других делова земље који у том граду настоје да мукотрпним радом остваре своје снове.
У Јивуу кажу да је време оловка, којом је исписана књига историје. Сходно томе наводе да су људи у том крају живели још од неолита, пре више од 10.000 година. Округ Вушанг је основан 222. године пре нове ере, а преименован је у Јиву у седмој години владавине Династије Танг (618–907 нове ере). Дуготрајно културно наслеђе је, по предању, утицало да житеље Јивуа одликују „марљивост, поштење, интегритет и спремност да прихвате друге”.
Овај град је комерцијално чвориште још од давних времена. Некада су његови житељи после радова у пољу ишли путевима са обрамицама на раменима, вртели чегртаљкама да привуку муштерије и размењивали браон шећер домаће производње за кокошје перје од кога су правили пајалице и друге корисне предмете за домаћинство. Трговина је у генима житеља овог града.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању