Од драгачевског села Граб до врха Црна стена (929 м) и назад, у дужини од неких 18 километара, отиснули смо се шетњом по падинама Јелице. Планински венац Јелице одваја чачанску котлину и Драгачево и природне регије Србије, Старовлашко-рашку висију од Шумадије и Западног Поморавља. Јелица је иначе и најкраћи пут од Чачка према Гучи.
Ова питома планина нема претерано стрме пределе, барем не у деловима које смо ми прешли, и погодна је за шетње у којима учествују све генерације. Почетна тачка је Црква Светих апостола Петра и Павла (нажалост затворена). Идући путем указују се прелепи пејзажи, покоји видиковац и непрегледни низови великих столетних стабала који осврт на падине са стране чине непрозирним.
Да смо кренули у пролеће, мештани кажу да бисмо се суочили са непрегледним количинама глога, медоносног цвета беле боје, изнимно важног за одржавање виталности организма, посебно његовог кардиоваскуларног система (чај од осушеног цвета глога посебно се истиче). Кажу и да количине глога надилазе друге пределе у околини па ето добре препоруке путницима да се отисну пут Јелице већ од следећег априла, маја…
Поглед са Јелице, у зависности на којој сте страни, допире до Овчара, Каблара, Рудника, Вујна, Котленика и даље… а мисли, док шетате њоме, путују својим током баш онако савршено како то природа одређује, ослобођене уобичајених навика. Овде им је граница само небо.
Управо с неба гледано, упућени кажу, тек је посебан осећај – лет авионом изнад Јелице, када се, на пример, слеће и полеће са оближњег краљевачког аеродрома „Морава“ у Лађевцима. (Такође и кад се са неких делова планине посматра слетање и узлетање авиона са „Мораве“.)
Да подсетимо, Влада Србије прогласила је ново заштићено подручје – Предео изузетних одлика „Планина Јелица“. Предео ће се простирати на скоро 6.200 хектара на територији Чачка, Краљева и Лучана, саопштило је у јуну Министарство заштите животне средине. Како су додали, ово Министарство је предложило и доношење уредбе да би се на тој територији „очувале геолошке, биолошке, предеоне разноврсности, културно-историјско наслеђе и атрактивне морфолошке особености“.
Предео изузетних одлика „Планина Јелица“ је заштићено подручје и дом за 630 биљних врста, од којих 101 има национални и међународни значај, 18 врста водоземаца (од којих је 12 строго заштићено), 100 врста птица од којих 18 има међународни значај.
Јелица је као локација за природно уживање једна од најтоплијих препорука, управо због своје чаролије и тајновитости, али и пре свега (још увек) туристичке неотворености.
Након излета неизоставна је домаћинска гозба, а наша препорука је ресторан „Јелички врт“ подно Јелице, у чачанском селу Атеница, са домаћом храном и врхунским специјалитетима српске националне кухиње, посебно из тог краја.
Пише Милош Мићановић
Фотографије М.М. и Срђан Ајдиновић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању