Термин пластичност мозга, познат као неуропластичност или неуропластицитет односи се на способност мозга да се мења и прилагођава као резултат искуства (неуро се односи на неуроне, нервне ћелије које су градивни елементи мозга и нервног система, а пластичност на прилагођавање).
Људски мозак састављен је од око 86 милијарди неурона. Све до шездесетих година прошлог века, истраживачи су веровали да се промене у мозгу могу десити у детињству, и да је до раног одраслог доба физичка структура мозга углавном стална, али су каснија истраживања показала да мозак наставља да ствара нове неуронске путеве и мења постојеће, како би се прилагодио новим искуствима, научио нове информације и створио нова сећања.
Постоје две врсте неуропластичности: функционална која подразумева способност мозга да премести функције из оштећеног дела мозга у друга неоштећена подручја и структурна пластичност, способност мозга да заиста промени своју физичку структуру као резултат учења.
О томе то како мозак функционише, како се мења и како се побољшавају његове функције, питамо Гордану Симић, специјалисту медицинске психологије:
– Наш сопстевени мозак нама делује као веома замршени биолошки рачунар. Помаже нам да размишљамо, учимо нове ствари, контролише кретање, говор па и наша осећања и при целом том процесу прима и обрађује невероватну количину информација. Способност мозга, тог моћног контролора нашег функционисања да се реорганизује и обнавља током читавог живота је једна од многих, чудесних тајни људског постојања.
Шта је неопходно за добро функционисање мозга?
– Мозак припада централном нервном систему, чији је основни смисао, као и код сваког система, повезивање и преношење сигнала. Пренос сигнала је основа повезивања делова у целину, захваљујујући размени сигнала, неповезани делови се хармонично спајају и чине склад, затварају круг. Када се делови споје, у добро повезану целину која се сама контролише, регулишући рад разних функција, може се рећи да смо оспособљени за опстанак кроз адаптацију у спољној средини, и компатибилни са животом и свим његовим захтевима. Да би мозак функционисао онако како желимо потребне су нам велике количине енергије, квалитетног сна и одсуство стреса. У свету који нас окружује и коме припадамо, јасно је да је некада тешко постићи и само један од наведених захтева, а о сва три често размишљамо као о луксузу који је могућ само привилегованима.
ПИШЕ НАТАША УСКОКОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању