„Две седнице” су највећи догађај у кинеском политичком календару, а последњих година с пажњом се прате и у иностранству. Реч је о годишњим заседањима два формално главна тела у Кини, законодавног Националног народног конгреса (ННК) и саветодавне Кинеске народне политичке консултативне конференција (КНПКК).
Заседање ННК, у првој половини марта, имало је посебан значај. На њему је близу 3.000 делегата током седам дана разматрало главне задатке Државног савета (кинеске Владе) за 2021, те суштинске правце, приоритете и циљеве 14. петогодишњег плана развоја (2021–2025). Представљена је и дугорочна визија до 2035.
У многим аспектима је овај план кључни документ за Кину. Пошто је држава успешно остварила искорењивање екстремног сиромаштва и изградњу умерено развијеног, „сјаоканг“ друштва, план трасира пут ка следећем циљу: изградњи „снажног, демократског, цивилизованог, складног и модерног социјалистичког друштва“. И, све то се догађа у критичном тренутку, када се појављују нови изазови у земљи и свету.
Поједини економисти сматрају да привредни раст у Кини успорава, смањује се продуктивност, вишак јефтиније радне снаге опада, а становништво стари. Пандемија је утицала на глобалну економију, укључујући кинеску. Иако је Кина успела да искорени апсолутно сиромаштво на селу, још увек је значајан део тамошње популације рањив. Неједнакост, посебно између житеља градова и села, надаље је велика. Као наслеђе модела вртоглавог раста протеклих четрдесетак година, широк је спектар еколошких изазова.
За разлику од претходних планова, који су наглашавали развој „великом брзином“ и испуњење задатих економских циљева, најновији документ ставља нагласак на „добробит“ људи, „социјални“ и „еколошки“ напредак као основне принципе. Повећање броја радних места, квалитетнијa храна, медицинска нега, образовање… Ту је и настојање руководства да обезбеди социјалну стабилност, суочено са све јачим ривалством САД-а и других западних земаља.
Кључни су и заштита животне средине и загађење. Државни врх на челу са председником Си Ђинпингом сматра здрав екосистем условом друштвене стабилности.
Истраживања и иновације постају покретачи економског раста Кине, пошто нови план поставља „квалитет“ као нову парадигму развоја. Кровни национални циљеви су: да Кина постане 2025. „водећа индустријска сила“; до 2030. да се усредсреди на научна истраживања, посебно у областима квантних компјутера, ваздухопловних и научних станица у дубоким морима; до 2035. да буде у „првим редовима“ иновативних земаља; до 2050 – „глобална научна сила“. Кина је већ остварила циљ да постане „иновативна нација“ до 2020. – по броју пријављених патената сада су водећи у свету, мада њихов квалитет треба унапређивати.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању