Победници “Мартовског фестивала”

Мало је један филм од сат времена у који би могла да стане узбудљива животна прича Сретена Божића(86), рођеног у селу Горња Трешњевица на планини Букуљи. После Другог светског рата је ишао у школу за млинског техничара у Новом Саду, али је напустио да би се бавио писањем –чак је на Радничком универзитету у Београду похађао радионицу за писце! Био је новинар у ужичком листу„Вести“, али када је написао нешто што није било по укусу комуниста, добио је отказ лично од Слободана Пенезића Крцуна који је био покровитељ листа. Сретен је отишао у Италију, одатле пешке у Француску, а одатле у Аустралију. Ушао је у ту векуемљу са папиром на коме је писало „Овај човек тврди да се зове Сретен Божић“. Лутајући непознатим пределима стигао је до земље староседелаца Абориџина на северу континента. Тамо је упознао девојку Ђумалу са којом је добио два сина. Под надимком Вонгар, што на језику Абориџина значи „онај што доноси гласове са другог света“, почео је да пише о страшном мучењу тог народа у Аустралији, о суровим условима у које их је ставила бела англосаксонска већина, о томе како су им одузимали земљу и вршили нуклеарне пробе у областима где су живели. Иако су неки амерички и француски листови објављивали његове приче, у Аустралији је био цензурисан, па и протеран из абориџинске покрајине Северна територија. Породица није могла да крене са њим тада и Вонгар никада није заиста открио шта се са њима десило.

Наставак можете прочитати у броју 3089.