Бојана Божичић је авантуриста у правом смислу те речи, „класични Стрелац“ чија радознала душа не познаје границе и не дозвољава јој да дуго седи у месту. Вођена адреналином, новим искуствима и жељом за откривањем непознатих предела, она на путовања не гледа само као на обилазак туристичких знаменитости, већ као на начин да упозна себе, дубље разуме различите културе и прошири своје видике кроз спонтане сусрете са људима који обогаћују њен свет. Иако често путује сама, не желећи да своје планове ограничава чекајући друге, њена соло искуства ретко када остају усамљеничка; управо та слобода је води до нових пријатељстава, од оних кратких, једнодневних, па све до оних за цео живот. Она верује да је излазак из зоне комфора најлепши начин да се спозна свет. Сва та искуства инспирисала су је да доживљаје, драгоцене успомене и корисне путописне савете подели и са својом заједницом на инстаграм профилу @kokabokaiin. Овога пута, у редовима који следе, Бојана нас води кроз шармантну Верону, град који је под заштитом Унеска.
Путовања су често бег од свакодневице. Шта је то што вас највише привлачи код истраживања нових градова и откривања њихових тајни?
– Код путовања ме највише привлачи тај осећај да на кратко изађем из свог свакодневног ритма и уђем у неки потпуно нови. Волим тренутак када дођем у град који не познајем довољно, па све посматрам пажљивије, са више радозналости и жеље да га лепо откријем. Највише волим да истражујем са локалцима, јер они увек покажу свој град или државу на аутентичнији начин, кроз места, приче и детаље које не можете чути од водича. Нису ми важне само знаменитости, већ баш ти мали, спонтани моменти због којих осетим прави карактер неког места.
Верона има посебну репутацију. Шта сте очекивали од ње пре поласка?
– Верона је била моје друго соло путовање, али се на крају испоставило да уопште није било толико соло. Пре него што сам отишла, нисам много истраживала. Знала сам оно основно, да је то град Ромеа и Јулије и да је тамо чувена Јулијина кућа. Очекивала сам леп италијански град, али нисам имала идеју колико ће ми пријати његова атмосфера. Нисам отишла са великим планом, више сам желела да пустим да ми се Верона сама открије.
Какав је био осећај када сте се први пут нашли на улицама Вероне? Како вас је град дочекао?
– Верона ме је дочекала много топлије него што сам очекивала. Град је веома симпатичан и има неку специфичну италијанску лакоћу. Није превелик и напоран, али није ни досадан. Све је некако близу, а опет имаш осећај да иза сваког ћошка постоји нешто лепо и вредно пажње. Старе фасаде, калдрма, терасе кафића, мостови преко Адиђе, људи који се сликају, заљубљени парови који шетају, туристи који застају испред сваке лепе зграде. Има баш филмску атмосферу, али не на усиљен начин.
Који локалитет или историјско место вас је највише очарало својом лепотом и аутентичношћу?
– Поглед са Кастел Сан Пјетро ми је један од најлепших утисака, јер се одатле Верона види као на разгледници. Кровови, река, мостови и цео тај топли тон града изгледа одатле прелепо. Посебно ми је био леп и Понте Пјетра, јер има неку старинску, мирну лепоту, нарочито када се погледа са стране реке. Али оно што ме је баш фасцинирало су Трг Сињори и гробнице Скалиђера. Тај део ми је архитектонски прелеп, некако озбиљан, елегантан и пун детаља. Имаш осећај да стојиш пред нечим што није само лепо за сликање, већ заиста носи историју. Од места која можда нису прва на свачијој листи, издвојила бих и Кастелвекио, јер цео тај део са тврђавом и мостом има потпуно другачију енергију од романтичног центра.
Пише: Јована Миловановић
Фотографија: Лична архива, Pexels
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању