Подржимо домаће производе

Да ли ћемо уласком у ЕУ морати да променимо законе и да дозволимо увоз ГМО соје која се користи за исхрану животиња, а тиме направити и читав ГМО ланац исхране, јер се такве животиње користе за производњу меса, млека, јаја и других производа? Како да већ сада разликујемо производе из увоза, добијене од животиња свакодневно храњених ГМ сточном храном и сојом, од наших -домаћих производа, добијених од животиња храњених домаћом, БЕЗ ГМО сојом? „Дунав Соја“- међународно удружење, залаже се за заштиту домаћих произвођача и права избора потрошача кроз БЕЗ ГМО – „Дунав Соја“ сертификацију и означавање производа.

Плаши нас и сама реч „генетски модификовано“ или ГМ храна, јер је то она храна која је произведена од организама који су били подвргнути посебним изменама унутар њиховог ДНК па су коришћењем метода гајења генетским инжењерингом у њих унети гени неког другог организма. ГМО храна је отпорна на пестициде, гљивице, вирусе, хербициде, штеточине и угавном је лепшег укуса, брже расте и отпорнија је као биљка, али… које су последице конзумирања такве хране? Ипак, сви више волимо органско, иако изгледа некако закржљало, зар не? Срећом, охрабрује чињеница да је Србија још увек земља која производи довољно генетски немодификоване, пре свега соје, која се користи за исхрану животиња а тиме су у том ланцу и производња меса, млека, јаја и других производа од таквих животиња, онда такође сврстани у БЕЗ ГМО храну. Међутим, Србија ће ускоро због преговора око уласка у Европску унију, морати да прилагоди своје законе и да дозволи увоз ГМО соје. Шта то значи за наше грађане и да ли можемо да се заштитимо од тога, питали смо Марију Калентић, генералну менаџерку „Дунав Соја“ удружења за југоисточну Европу. – Дозволом промета генетски модификованих (ГМ) производа, створили би се услови за њихово коришћење, и то најпре у индустрији сточне хране, која је највећи потрошач соје. Као последица тога ГМ соја би директно преко сточне хране улазила у процес производње прехрамбених производа, пре свега животињског порекла, меса, млека, јаја… као што је случај и у другим европским земљама. Имајући у виду да нигде у Европи, па ни код нас, означавање производа насталих од животиња које су храњене ГМ сточном храном и сојом није обавезујуће, управо БЕЗ ГМО „Дунав Соја“ означавање, као добровољни систем сертификације представља шансу коју Србија треба да искористи и истакне своју предност коју тренутно има, а то је лидерска позиција у производњи без ГМО хране у Европи. Једино тако можемо бити конкурентни и сачувати нашу домаћу производњу.

Наставак можете прочитати у броју 3091.