Podvig timočke vojske

U jeku zime s kraja 1915. i prvim mesecima 1916. godine srpska vojska u kleštima armija Centralnih sila prisiljena je na povlačenje s albanskih obala Jadrana. Istražujući italijanske arhive, dr Mila Mihajlović je došla do novih podatka koji bacaju drugačije svetlo na ulogu saveznika u humanitarno-vojnoj operaciji tokom koje je italijanska mornarica, od 12. decembra 1915. do 29. februara 1916. godine iz Albanije evakuisala 260.895 srpskih vojnika i izbeglica, 24.000 austrijskih vojnika – zarobljenika srpske vojske, 10.153 konja, 68 topova i 300.000 tona hrane i drugog materijala. Sa vojskom je evakuisana i srpska Vlada, vojni vrh, kralj Petar Prvi Karađorđević i regent Aleksandar. U istoj operaciji evakuisano je i 6.000 crnogorskih vojnika i kralj Nikola Prvi sa porodicom. Iz knjige dr Mihajlović „Italijanski mornari za srpsku vojsku: Zalog humanosti u odiseji pakla (1915-1916)“ (IK „Čigoja štampa”), objavljujemo najzanimljivije i našoj istoriografiji do sada nepoznate detalje.
U prvim januarskim danima 1916, italijanski oficir Đuzepe Korni posetio je mesto gde su se grupisali srpski regruti u Drisitu, poslednjem odre- dištu na putu za Valonu. „ Ne nalazim reči da opišem sliku tolike tuge, patnje koju daje gomila jada i grča; užas i samilost, i istovremeno gađenje, sve to obuzima moju dušu, kida je i ledi pred ovom scenom neizrecive strahote. Neizrecivo je pridev koji ovde gubi značenje, uprkos tome što je jedini istinit, jedini koji, potvrđujući negaciju, izražava razbijanje duše pred ovom ljudskom masom prepuštenom smrti, nagomilanom kao hrpa prljavih krpa, na otvorenom, pod slanom koja po njima pada, na 7-8 stepeni ispod nule“, zabeležio je u svom dnevniku Korni. „ Tako su mladi ti srpski regruti! Skoro svi još deca. I plaču. Ta deca koja su već pokazala svoja srca junaka, sada su sebi dopustili da plaču, iscrpljeni od hladnoće, razjedeni strašnom glađu… I umiru. U proseku gledam kako ih sahranjuju po dve stotine na dan, umiru od svakojakih bolesti. Strašna je pomisao da ovi regruti, sa svojim godinama starosti, čine i sigurno jesu, najsnažniji deo vojske u povlačenju.“ Tek 13. januara stiglo je iz Valone naređenje da se odavde pokrene Drugi ešalon ka mestu za ukrcavanje. Dalje je sve funkcionisalo u najboljem redu. Poslednja grupa rezervnih trupa krenula je iz Drisita za Valonu 17. januara i odatle su, 18. januara u zoru, napustili Albaniju brodovima „Kordova“ i „Princ Umberto“. Procenjuje se da je od 27.000 srpskih regruta, koliko ih je bilo na početku povlačenja, manje od 15.000 stiglo živih na obale Albanije.

Nastavak možete pročitati u broju 3087.