Док се већина туриста задржава на површини, уживајући у тиркизном плићаку, Исидора Анђелковић је свој мир пронашла тамо где престаје обала, а почиње узбудљиви, неистражени свет океана. Као истинска авантуристкиња којој је адреналин постао природна потреба, она свакодневно руши предрасуде о најопаснијим предаторима мора. Роњење са ајкулама за њу није само хоби, већ тренутак потпуне присутности и поштовања према природи која одузима дах. Али, њена улога се ту не завршава. Као неко ко бди над сваким кораком путника који кроче на овај рајски архипелаг, она је спона између егзотичне дивљине и оног осећаја сигурности који нам је свима потребан када смо далеко од куће.
Како се родила ваша љубав према путовањима и у ком тренутку сте преломили да Малдиви постану ваша дестинација, шта је био примарни циљ?
– Моја љубав према путовањима и према мору се развила још док сам била мала. Сваки пут када бих се враћала са летовања са родитељима ка Београду, плакала бих. А Малдиви су се десили пре тачно четири године када сам добила прилику да водим туре за једну агенцију из Србије. Свима сам рекла како ћу остати само месец дана, да је то досадна дестинација и да ћу бирати друге локације. Требало ми је заправо само неколико дана да се заљубим у Малдиве, пре свега у подводни свет који је заиста нешто посебно.
Када сте први пут крочили на тло Малдива да ли сте имали одређена очекивања и да ли је реалност успела да вас изненади?
– Тешко је речима описати тај тренутак. Памтим и да сам чула неколико стјуардеса које кажу да су најлепша слетања у свету управо на Малдиве. Осећај је као да се стиже у рај. Моја очекивања су знатно надмашена, од идеје да је то досадна дестинација, створена само за медени месец до спознаје да су Малдиви много више од тога.
Какво је то место када се склоне каталози и туристиче туре у страну?
– Многи мисле да су Малдиви статична дестинација на којој нема пуно дешавања. Трудим се да пружим другачију слику, желим да прикажем локално становништво, културу овог народа, музику, атмосферу на острву. То је оно у шта се моји гости заљубе. Циљ ми је да се људи осете као да су код куће и да пожеле да се врате. Иза „камера“ гости уживају у локалној храни, пију кафу, играју друштвене игре, плешу традиционални плес и желе да пробају роњење и виде како изгледа подводни свет. Чак и они који никада нису ставили ронилачку маску, буду одушевљени, то ме чини невероватно срећном.
Често заборављамо и мало и знамо о богатој традицији овог острвља. Како бисте нам ви то приближили?
– Малдивљани се веома труде да очувају своју традицију. То се најбоље види током бајрама. На врло специфичан начин се прославља. Кроз четири дана се организује програм, парада, традиционалне игре. Најинтересантнији моменат је гађање бојама који може да се упореди са Холи празником у Индији. Улице су пуне гостију, по цео дан су сви прекривени бојама у праху. Ми се трудимо да наше госте упознамо са традицијом Младива тако што обилазимо мања локална места.Тамо показујемо кућице од корала, које су биле првобитна пребивалишта у којима су Малдивљани живели, и организујемо заједничке групне вечери где гости могу да пробају њихову специфичну слатку и слану храну. Причамо им и занимљиве приче са Малдива које ретко могу да се чују.
Пише: Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању