Песник Милош Димић из Крушевца већ девет година пише духовну поезију и до сада је објавио 15 збирки песама, а још две песмарице су написане и спремне за штампање. У песмама су описани подвизи из житија светаца која песник стално чита и проучава и тако проналази инспирацију за стихове. Такође, написао је и књигу посвећену патријарху Павлу. Разговарали смо са њим уочи Ускрса, и ево шта је поручио читаоцима „Илустроване Политике“.
Православље је инспиративно за неговање песничког талента које вам је Бог подарио. Како може да се објасни и разуме таква врста надахнућа и стваралаштва?
– Јеванђељска прича о повереним талантима може најбоље да нам појасни наше стваралаштво у овом пролазном животу, јер свако од нас добија одређене дарове које треба да негује, благодарећи Господу на свему. Писање духовне поезије нераскидиво је везано за литургијски живот и духовно узрастање у православној вери. Посећивање наших манастирских светиња увек даје додатну духовну снагу и надахнуће. Захвалан сам Богу на призиву да живим црквеним животом, да у парохијској Цркви Свете Тројице у селу Бела Вода помажем свом парохијском свештенику Раду Радивојевићу, јер такав је благослов духовног оца наше Епархије. Наш митрополит Давид има јасан и духовно здрав став да свако треба да се труди у парохији којој припада и помаже изграђивање литургијске заједнице. У таквој заједници добијамо снагу за борбу кроз живот и надахнуће за стваралаштво у коме сам се и ја пронашао, а што је наш архијереј благословио и подржао, на чему сам му од срца захвалан.
Да ли се сећате прве духовне песме коју сте написали?
– Свети оче Василије, оче наш духовни, за армију верника си небески пуковник… Да, били су то стихови посвећени Светом Василију Острошком Чудотворцу, светитељу који ме је, верујем, призвао у духовни живот и касније много помогао у важним тренуцима. Читајући о сведочанствима о молитвеној помоћи Светог Василија Острошког и чудесним исцељењима на Острогу, осетио сам снажну жељу да се поклоним моштима светитеља, али сам знао да то мора бити када светац благослови и да је потребно да се најпре духовно утврдим у парохијској цркви, па да онда спреман отпутујем на Острог. Био сам стрпљив и када се отворио пут, нашао сам се на Острогу, носећи у руци песму посвећену светитељу, одштампану на папиру, предао сам је надлежном духовнику и три пута се поклонио и целивао светитељa у току мог боравка на Острогу где сам доживео неописиву радост и духовно оснажење.
Пише Живомир Миленковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању