Поезија Звонка Карановића: Моји драги чудаци

Није само да их пише, већ је свој живот посветио стиховима. Некада их је стварао искључиво ноћу, сада му јутро све више значи, а један је од ретких песника који не плаче за њеном „славном прошлошћу” и сматра да поезија никада није била боља и виталнија

Песник Звонко Карановић огласио се недавно десетом збирком поезије под називом „Иза запаљене шуме”. Реч је о делу у којем, како каже наш саговорник, наставља потрагу за могућностима израза чијим се варијацијама ко-ристио у своје три претходне књиге, одувек сматрајући да је задатак песника истраживање граница језика, форме, самога себе. – Из књиге у књигу трудио сам се да проширујем подручје свог деловања и не понављам оно што сам већ раније радио. То ме је одвело до промене форме, експериментисања с песмом у прози, као и са структуром књига. Тако се и ова најновија збирка песника, рођеног у Нишу, пре шездесет година, може читати као својеврсни лирски роман нешто отвореније структуре. – Ту се у љубавној игри мушког и женског лика рефлектују неки моји ставови о данашњем глобалистичкотехнолошком свету, неопходности поезије у њему, понирању у несвес-но као извору мање докучивих, али важних истина о себи. Поезија мора да доноси чуђење, осветљава ствари из најнеобичнијих углова. Основни критеријум поезије је њена магија, не сводивост на рационално објашњење. Добра поезија спаја и емотивни и ин-телектуални аспект. Базирати поезију на голој емоцији, исповести или пукој језичкој игри није довољно.Са добитником најновије у низу награда које је до сада освајао – „Реј-монда Сербика” за целокупно стваралаштво разговарали смо о стихови-ма којима је посветио живот.

Како је поезија постала Ваш пут, трајна животна и професионална преокупација?

– Прве стихове сам написао доста касно, бар што се песника тиче, у 21. години, добу када је Рембо већ рекао све што је имао, а многи велики песници увелико имали објављена своја најбоља дела. До тада о поезији нисам ни размишљао. Интересовале су ме девојке, кошарка и рок музика. Али, када је почела, та љубав се из дана у дан појачавала.

Наставак прочитајте у броју 3136.