Геније немилосрдне енергије
ПОЛА ВЕКА ОД СМРТИ ПИКАСА

Пре тачно 50 година умро је Пабло Пикасо (1881- 1973), уметник који је својим особеним делом променио токове историје уметности. Био је један од најутицајних стваралаца, свестрани човек који је још од детињства показивао огроман таленат. „Ја не тражим, ја налазим”, говорио је славни сликар, а ми ћемо у овом фељтону покушати да одговоримо на ту његову мисао и открити вам шта је он све пронашао. Пикасова каријера трајала је 78 година. Створио је 13.500 слика, 100.000 графика и гравура и 34.000 илустрација. Његова уметничка величина и значај леже у двострукој улози – револуционарној и традиционалистичкој. Њему у част, читава ова година обележена је бројним изложбама и разним другим културним дешавањима у светским престоницама, о чему ћемо такође писати.

 

Био је чудо од детета јер је већ са седам година почео да црта, да би са његових седамдесет свима било јасно да није обичан уметник већ феномен.

Његова уметничка обдареност, воља и карактер, изгледа да су били идиосинкратични од најранијег детињства. Чак је и начин на који је проходао необичан. Шездесет година након тога, док је гледао своје дете како покушава да направи прве кораке, рекао је свом најинтимнијем пријатељу: „Сећам се да сам научио да ходам гурајући велику лимену кутију слаткиша преда мном, јер сам знао шта је унутра.” Оно што га je издвајало од остале деце било је његово неконвенционално високо стање свести. Прерано је био спреман за живот и прескочио је неколико фаза развоја и одрастања.

Почео је да црта чим је видео оловку. У школи у свом родном граду Малаги, углавном је са собом имао голуба из очевог голубарника, којег је стављао на свој сто и цртао га током часа, у знак протеста против ауторитета наставника. Касније је признао да чак није научио да чита и пише у школи, већ сам код куће. С годинама, његов малолетнички инстинкт против ауторитета остао је непромењен.

Током свог детињства није био упоредив са другим дечацима, али није био ни налик великим уметницима када су били мали; ако се може судити по ономе што се о њима зна, они су поуздано били обична деца која су само одрасла у задивљујуће људе.

 

Пише Никола Тодорић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању