Средином 90-тих година прошлог века, Силвио Берлускони је решио да себи, али и њему блиским и драгим људима, изгради споменик, тачније маузолеј с подземним гробницама. Тако је у дворишту његове виле у Аркореу, близу Милана, никао раскошан објекат, на површини са импознатном скулптуром од сто тона, испод које се степеницама иде до огромне собе у чијем је средишту саркофаг од ружичастог мермера и гранита, окружен са тридесетак других гробница.
Пјетро Кашела, италијански скулптор по чијој визији је изграђена гробница која подсећа на оне римских императора, својевремено је на питање новинара каква му је упутства дао Берлускони одговорио: „Рекао ми је да не сме да изгледа превише тужно“.
Како „Ројтерс“ сазнаје од Берлусконијеве породице, његово тело ће бити кремирано, а урна с пепелом похрањена у овај маузолеј.
Италија је са тугом и поштовањем на последње путовање испратила некадашњег премијера. На дан сахране, у прошлу среду, проглашен је дан жалости, заставе су спуштене на пола копља, испраћају у Миланској катедрали присуствовали су сви чије име у политичком, јавном и културно-медијском животу Италије нешто значи, док се испред једног од симбола Милана окупило двадесетак хиљада људи. Очигледно да се велики део италијанских грађана и јавности не слаже са оценом да је Берлускони „човек који је уништио једну земљу“, како га је описао „Економист“ 2011. године уочи његовог коначног силаска са власти.
Такву сахрану, коју би и сам Берлускони можда назвао спектакуларном, заслужио је управо он сам, својом, да не употребимо исту реч, невероватном биографијом. Јер, у животу је и био и радио све и свашта. Повремени певач на крузеру, док је студирао права на Унивезитету у Милану, потом грађевински предузетник, који је пре четири и по децениje у околини Милана изградио насеље са 4.000 станова, а чији је најближи сарадник осуђен на седам година затвора због веза са мафијом. Медијски визионар и магнат који је увео комерцијалну телевизију у Италију, опчинио нацију америчким ТВ серијама „Далас“ и „Династија“, шоу програмима са естрадним звездама и оскудно одевеним плесачицама, успоставивши контролу над целим медијским простором земље. Власник „Милана“ једног од најпознатијих италијанских брендова и најславнијих светских фудбалских клубова. Послератни италијански премијер са најдужим стажом, деветогодишњим, у четири владе, с прекидима у периоду од 1994. до 2011. године. Тајкун, осуђен за утају пореза. Проказани политичар, о чијим је „бунга-бунга“ оргијама и сексу са малолетном проституткиом брујао цео свет. Каваљер и заводник, како га је, ипак, лепши пол доживљавао. „Замислите колико жена постоји које би желеле да иду у кревет са мном, али то не знају“, Берлусконијев је цитат из књиге о његовом успону на власт.
Пише М. Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању