Ко је Фумио Кишида
ПОЛИТИЧКА ЗВЕЗДА ДАЛЕКОГ ИСТОКА

Званична резиденција јапанског премијера необично је место. Архитектура је слична стилу Френка Лојда Рајта, једноставна је, од камена и цигле и изграђена у центру Токија. Овде су млади морнарички официри упали 1932. године и убили тадашњег премијера Цујошија Инекаија. Четири године касније, Кеске Окада био је приморан да се крије у ормару током државног удара; и данас се на арт деко фасади могу видети рупе од метака. Када је Џорџ Буш Старији дошао у посету, током банкета повратио је у крило премијера Кичија Мијазаве пре него што се онесветио.

Овом зградом као да шетају злонамерни духови које не могу да избаце ни свештеници шинтоизма. Пре него што се у зграду доселио Фумио Кишида, нико ту није живео девет година. Резиденција је била запечаћена и сабласно празна. „Моји претходници су ме упозорили да ћу наићи на духове у овој згради. Наравно, то је стара зграда, па с времена на време чујем неке звукове. Али, на срећу, још нисам наишао на духа”, шаљиво је премијер рекао новинарима који често долазе да га интервјуишу.

Кишиду заокупљају решења проблема који ће помоћи целој нацији. У Јапану је покренуо „нови модел капитализма“ за раст средње класе кроз политику редистрибуције. У иностранству, кренуо је у промену међународне политике, почев од побољшања односа са Јужном Корејом и решавања историјких притужби, јачања безбедносних савеза са САД и повећања потрошње на одбрану Јапана када је у питању национална политика. Подстакнут је Белом кућом да размотри растући утицај Кине, а све ово, део је његове жеље да редефинише земљу у глобалну силу.

Његова породица потиче из Хирошиме. Изгубио је неколико рођака у експлозији атомске бомби коју су САД бациле 1945. године. Његова најранија сећања су седења на бакином колену у опкољеном граду и ужасне приче о том страдању. „Неописива пустош Хирошиме и епска трагедија коју је доживео народ уписани су ми у сећање. Такво детињство било је главни покретач моје жеље за светом без нуклеарног оружја“ каже он.

У Хирошими је Кишида дочекао лидере „Групе седам”, и искористио је трагичну историју града да убеди најмоћније демократије на свету да само колективна одлука може да се суочи са ауторитарном претњом све ратоборније Русије, Кине и Северне Кореје. Рат у Украјини упозорио је Јапан да је свет постао опасније место, и подсетио да и Јапан може да постане буре барута јер је и даље у копненим и морским територијалним споровима са Русијом.

 

Пише Никола Тодорић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању