Златни накит одавно није само украс. Због рекордног раста цена племенитих метала, све чешће се посматра као вид улагања и чувања вредности. На Интернационалном сајму накита у Токију, који је одржан од 14. до 17. јануара, у јеку глобалне неизвесности, злато је било у центру пажње и инвеститора и купаца. Ако се погледају цифре и раст цена овог племенитог метала, није ни чудо што је интересовање тако велико. Стручњаци ипак саветују да је боље куповати инвестиционо злато (у полугама), јер се на тај начин плаћа само количина купљеног метала, док накит подразумева и цену израде, односно рад јувелира.
Након рекордне 2025. године током које је злато поскупело готово 70 одсто, цена оборила више од 50 историјских максимума и премашила 4.500 долара по унци, аналитичари и инвеститори у Србији очекују наставак тренда раста цене жутог метала и у овој години. Процењују да би током 2026. могла да догура до 5.500 долара по унци.
Док централне банке повећавају резерве, а инвеститори широм света траже заштиту од инфлације и геополитичких ризика, интересовање за инвестиционим златом расте и у Србији. Укупан промет инвестиционог злата на домаћем тржишту порастао је за око 30 до 40 одсто у односу на 2024.
Како трговци инвестиционим златом кажу, све већи број инвеститора окретао се физичком злату као инструменту очувања капитала, нарочито у условима инфлаторних притисака и валутне неизвесности. Истовремено, виши ценовни нивои мотивисали су део постојећих инвеститора да продају, а примећен је и значајан прилив инвеститора који први пут улазе на тржиште.
Прошла година је почела са ценом од 2.600 долара по унци, затим се након кратке корекције изазване најавом нове фазе трговинског рата са Кином, цена злата брзо опоравила и током лета задржала између 3.200 и 3.400 долара. Крајем августа започела је нови успон ка рекордном нивоу у децембру.
Према речима Бранислава Јоргића, берзанског аналитичара, цена злата интензивно расте од 2020. године као последица светске економске и политичке кризе.
„Основни узроци су пандемија короне, која је изазвала блокаду кретања роба, услуга, капитала и радне снаге, а затим регионална ратна криза која је узроковала енергетски колапс. Затим су уследиле непредвидиве одлуке председника Америке Доналда Трампа, па царински рат Америке против остатка света, притисак на челнике ФЕД-а, политика санкција, блокада… Све су то елементи који изазивају неповерење и страх код традиционалних инвеститора и покушај да се пронађу сигурне дестинације за чување вредности имовине. Једна од њих је улагање у инвестиционо злато, инвестиционо сребро и ретке метале“, објашњава Јоргић.
Пише Драгана Пешић Левић