Индијац Панкај Мишра, указује на то зашто већина земаља радије остаје неутрална у рату у Украјини и сматра да војна дејства у пространој европској држави неће бити добра по Kонтинент и западне савезнике. Насупрот њему, Фукујама предвиђа тријумф Запада, потпуни пораз руског председника Владимира Путина и обнављање „духа 1989. године“ када је срушен Берлински зид, а сам професор постао светски познат са својом књигом „Крај историје“.”
Фукујамина књига је сажела тријумфализам Сједињених Америчких Држава после распада њиховог главног вишедеценијског ривала Совјетског Савеза. Фукујамин чувени „Крај историје“ био је омиљена тема “јастребовима” у америчком политичком естаблишменту. Пошто је годинама касније посетио Народну Републику Кину, Фукујама се исправио за 180 степени, признао да је погрешио и да историја није окончана.
Сада Фукујама опет тврди да Русија иде ка потпуном поразу. По њему, слом руске позиције биће изненадан и катастрофалан. Неће бити дипломатског решења пре краја војних сукоба. Путин неће преживети рат у који се упустио. Његов пораз ће дискредитовати или барем ослабити све популисте и диктаторске моћнике који су последњих година у успону по читавом свету. У међувремену, наставља Фукујама, Кина ће научити да њена Народноослободилачка армија није на висини, а инвазија на острво Тајван, коју у Пекингу сматрају одметнутом покрајином, представљаће националну катастрофу.
И, коначно, каже професор: „Руски пораз ће омогућити ново рођење слободе и извући нас из нашег страха у вези са опадањем глобалне демократије. Дух 1989. ће живети, захваљујући гомили храбрих Украјинаца”.
Неки коментатори су оценили како Фукујама, у суштини, пише о потпуном испуњавању листе жеља Запада у вези исхода рата у Украјини. Мишра, опет упозорава Фукујаму како је „опасна реторика коју обично исказују људи који су преживели опојне последње дане Хладног рата.“ То би још једном могло навести западне земље да погрешно разумеју свет и сопствену моћ да га обликују. Многи народи у свету, приметио је Мишра, стоје „изван новог хладног рата између … уједињеног Запада и Русије“.
По Мишри, хладни ратници Запада не разумеју „интересне и променљиве односе у срцу несврстаности“. Без обзира шта се дешава у Украјини, Мишра предвиђа да ће ојачати следећи трендови – несврстано заступање националних интереса, “дедемократизација, дедоларизација међународног финансијског система и општа деамериканизација света“.
Мишрин став као да је потврдило гласање на специјалној седници Генералне скупштине Уједињених нација 2. марта, о необавезујућој резолуцији којом се осуђује руска „специјална војна операција“ у Украјини. Оружана интервенција Москве није популарна међу чланицама међународне заједнице, али, истовремено, санкције које предводе САД против Русије не пролазе добро међу земљама у развоју.
Поред земаља-чланица Европске уније, до сада су само Велика Британија, Швајцарска, Јапан, Канада, Аустралија, Нови Зеланд, Сингапур, Јужна Кореја и Бахами пратили САД у економском кажњавању Русије. Према подацима новинске агенције Ројтерс, земље које су увеле санкције Русији, са изузетком Бахама, припадају геополитичком Западу.
Упркос распрострањеној тврдњи да санкције против Русије представљају вољу међународне заједнице, ни једна држава на афричком континенту, Блиском истоку или у Латинској Америци није се приклонила инсистирању, па и завртању руке из Вашингтона, Брисела и Лондона. Међу 193 државе чланице УН, преко 150, или више од 80 одсто светског становништва, не следи захтеве западних земаља.
Бразилски председник Жаир Болсонаро рекао је да његова нација „неће стати ни на једну страну“. Јужноафричка Република је била најистакнутија међу 17 афричких земаља које су се уздржале од резолуције УН, а председник Сирил Рамафоса је у парламенту казао “како је рат могао да буде избегнут да је НАТО слушао током низа година упозорења властитих државника и званичника да ће његово ширење на исток водити већој, а не мањој нестабилности у региону.”
Пише Борислав Коркоделовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању