Поплаве у јужној индијској држави Керала, од јуна када су почеле обилне монсунске кише, однеле су до сада више од четиристо живота, а стотине хиљада људи, иако се вода повлачи, још се налази у привременим прихватним центрима. Таквих центара је скоро четири хиљаде.
Разорне поплаве су врхунац достигле средином августа. Месец дана пре тога индијска Влада је упозорила Кералу да, међу јужним државама, најлошије управља воденим ресурсима. Власти у Керали нису показале осетљивост према анализи Савезне владе, али су се суочиле са катастрофалним последицама своје опуштености. Коначан број људских живота се, вероватно, никада неће сазнати док се прве процене материјалне штете крећу на више од три милијарде долара.
–То је катастрофа која се дешава једном у сто година и нико није предвидео оволику количину кише. Зато није било никаквих припрема – рекао је Џејмс Вилсон, саветник по питању вода у Влади Керале. Стогодишња киша је прошла, видају се ране, а политичари су поплаве, које се, како кажу, могу упоредити само са онима које су ову, сада познату туристичку дестинацију у томе делу Азије, погодиле 1924. године, искористили за унакрсну паљбу на линији Њу Делхи –Тируванантапурам (главни град Керале). При том није без значаја да је кералска Влада, у којој је доминантна Комунистичка партија, опозициона у односу на Федералну владу. Керала оптужује Централну комисију за воду, једину агенцију у Индији која је за то овлашћена, да их није упозорила на обим могућих поплава. Званичници и експерти на савезном нивоу тврде да поплаве у Керали, коју пресецају 44 реке, не би биле тако погубне да су тамошње власти постепено пуштале воду из најмање тридесет брана. Овако, оне су чекале да се бране напуне, па су, под претњом да се вода прелије или да бране не издрже притисак и пукну, одједном подигли уставе на осамдесет њих. И још о томе нису упозорили становништво. Сада опозиција у парламенту Керале, чија је структура компатибилна са владајућом парламентарном већином у Њу Делхију, тражи судско гоњење оних који су одговорни за пуштање воде из брана, тврдећи да су људи, а не киша, довели до катастрофалне поплаве. Власти Керале, пак, прозивају Савезни парламент и премијера Нарендра Модија што није поплаву у тој држави прогласио за природну катастрофу, чиме је спречио да Керала добије више новца из федералне касе за санирање штете. Уз то, централна Влада је одбила помоћ од сто милиона долара коју су Уједињени Арапски Емирати хтели да донирају Керали. Иначе, Њу Делхи одбија помоћ из иностранства још од 2004. године када је југ Индије погодио разорни цунами, желећи да избрише имиџ државе, која је шеста економија света, као сиромашне земље.
Из Делхија поглед у небо открива сасвим друге перспективе и нови имиџ Индије – као свемирске силе. –Индија ће 2022. године послати човека или жену у свемир, а и пре тога ако је могуће – рекао је индијски премијер Моди у говору поводом Дана независности (15. август) у Њу Делхију. Тако би Индија постала четврта држава у свету, после Русије, Сједињених Држава и Кине, која би сама остварила овај научни и технолошки подухват. Индијска организација за истраживање свемира је почетком августа саопштила да планира да пошаље мисију на Месец у јануару 2019. године. Индија је беспилотну летелицу послала на Марс још 2013. године и она је још у функцији. Куриозитет је што је овај посао Индију коштао само 73 милиона долара, док је мисија НАСА-е на Марс коштала 671 милион долара. Прошле године Индија је у једном потезу у орбиту лансирала 104 сателита. Тако, сва је прилика, да ће у августу 2019. године ударна светска вест бити „Индијски астронаут прошетао по Месецу“, а сасвим на зачељу вест „Као и сваке године, монсунске кише, које у Индији падају од јуна до септембра, већ су однеле стотине живота. Најтеже су погођене државе на југу Индијског полуострва…“
Наставак можете прочитати у броју 3109.