Познат као хиперактивни дефицит пажње, овај проблем се код неких људи испољава још у детињству, а у новије време погађа све више особа различитог узраста. Да ли је узрок, можда, у савременом начину живота?
Многи не схватају дефицит пажње као аутентични медицински проблем, али тај синдром умногоме Психолог може да отежава свакодневни и Зоран Црњин професионални живот свима који од њега пате. Карактеришу га три главна симптома: непажња, хиперактивност и импулсивност, а прате га и честе промене расположења, потреба за сталном дистракцијом, немотивисаност за завршетак започетог посла… Како је број оболелих у порасту, узрок би могао бити и у савременом начину живота. Често смо приморани да обављамо више ствари истовремено и практично је немогуће усредсредити се на једну радњу. Један од симптома је и често кашњење, као и да рутинске послове доживљавамо као незадовољавајуће и неподношљиво досадне, а дешава се и да битне обавезе занемаримо и тек касније се сетимо да оно најважније нисмо урадили у планирано време.
Иако се, када се говори о поремећају пажње, мисли углавном на поремећај хиперактивности и дефицит пажње (ADD/ADHD), важно је нагласити да ови поремећаји у одраслом добу могу настати и као последица других психијатријских болести, нарочито депресије и анксиозности, злоупотребе психоактивних супстанци, траума главе и неуродегенеративних процеса. До недавно се сматрало да проблем нестаје преласком из адолесценције у одрасло доба, али су нова истраживања показала да чак 67 одсто људи, код којих је био дијaгностикован поремећај у детињству, наставља да показује симптоме у нешто измењеном облику и касније, што знатно утиче на њихово професионално и академско постигнуће и друштвено функционисање. Процене су да тај поремећај код одраслих има 2-4 одсто популације, односно 3-5 процената деце школског узраста, чешће дечака. Важно је затражити стручну процену. У старости је очекиван блажи пад когнитивног функционисања, али је ипак пожељно искључити могућност деменције и Алцхајмерове болести, јер је рана дијагноза значајна због нових терапијских приступа, који могу знатно да успоре когнитивно пропадање. О овој теми разговарамо са психологом Зораном Црњином.
Наставак можете прочитати у броју 3102.