Стопама Мине Караџић
ПОРТРЕТ ЈЕДНЕ СРПКИЊЕ ИЗ БЕЧА

Шестог јуна ове године у Библиотеци града Београда гошћа из Беча, професорка Светлана Матић представиће своју нову књигу „Хероина живота, Милева Марић Ајнштајн”. То је дело којим академик Матић и њено Аустријско-српско културно друштво „Вилхелмина Мина Караџић” у Бечу, Београду, Новом Саду и Подгорици обележавају 150 година од рођења ове наше и светске научнице. Промоција почиње у 19 сати, уз музичку пратњу Биље Крстић и њене групе „Бистрик”.

– Књигу сам представила сам недавно у Бечу у Магистрату пете општине, коју као председница води наша Силвија Јанковић. Потом долазим у Београд са истим програмом, јер се трудим да реализујем одредбе Споразума о културној сарадњи, који имају аустријска и српска престоница. То је уједно и мој допринос ширењу српске културе у Аустрији, где живи око 300.000 Срба. Беч је са 200.000 Срба главни град наше дијаспоре, а Београд је главни град наше матице и свих Срба света, па зашто не бисмо стално и увек били заједно – каже професорка Светлана Матић.

Рођена је у Београду, где је завршила Педагошку академију за образовање наставника разредне наставе и Филозофски факултет, одсек педагогија. Радила је као наставник у Рипњу и Београду, а онда је, пре више од четврт века са мајком отишла на рад у Аустрију. Тамо је на Вишој теолошко-педагошкој школи у Штреберсдорфу крај Беча стекла звање наставника православне веронауке. Данас професорка Матић ради у бечкој просвети као наставник за босански, хрватски и српски језик у школи за децу страних радника. Кроз ту државну школу реализује мноштво значајних пројеката који подстичу двојезичност и очување матерњег језика и културног идентитета ученика. И стално се враћа свом Београду.

– Када сам као педагог почела да пишем буквар, наставне листове, правила православља, дечије бисере казивања, песме за децу – те књиге сам штампала у Београду и тако мој град спајала са Бечом. Онда сам наставила да пишем за одрасле, књиге о знаменитим Српкињама, о Србима у Аустрији, где живимо пет векова и о траговима бечких Срба у овом граду, који је и Вуков и српски. Писала сам и за аустријске Србе и за Аустријанце, јер желим да што боље упознају једни друге. Срби су уткани у историју Аустрије, јер је Српкиња написала текст њене химне и Беча, који је бранио гроф Ђорђе Бранковић, а градио славни Милутин Миланковић. Данас Аустирју у поп култури представља млада Српкиња, ауторка стихова песме која је победила на Евровизији – објашњава она своју патриотску потребу да зближи два народа.

 

Пише др Марко Лопушина

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању