Водимо вас на узбудљиво путовање кроз Португал са нашом саговорницом, Биљаном Ковчић, она је специјалиста струковни менаџер безбедности и провела је осам месеци у овој прелепој земљи, упијајући њену културу и језик, што јој је донело и престижну стипендију од Института Камоеш. Њена посвећеност огледа се и у томе што активно учи португалски језик
Биљана, за вас је Португал посебно место, које у вама, како кажете, буди оно најлепше. Који је био први осећај када сте тамо стигли?
– Када сам први пут закорачила на југ Португала, нисам знала да ћу се заљубити у сваки ветар, у сваки залазак сунца, и сваку увалу. Алгарве је регија која је више од обичне туристичке дестинације. Алгарве је осећај. Становници југа Португала, познати као Алгарвијци, оличење су медитеранског духа – опуштени, гостољубиви и везани за земљу, море и традицију. Њихов свакодневни живот обликују сунце, море и једноставност које проистичу из повезаности с природом и заједницом. Ту време тече спорије. Људи воле да живе „на лагано“, без стреса. „Devagar se vai ao longe“ (Полако се иде далеко) често је више од изреке – то је начин живота. Алгарвијци знају да уживају у ситницама, поподневној кафи у хладу, чаши вина уз поглед на море, дугим разговорима са комшијама. Многи од њих и данас раде као рибари, скипери или у туризму повезаном с морем. Рибе, шкољке и хоботнице нису само храна, већ део идентитета. Љубазни су, али и искрени и скромни, са дозом суздржаног поноса. У унутрашњости региона, где туризам мање доминира, људи су топли и једноставни, често везани за маслињаке, плантаже наранџи и узгој бадема и смокви. Традиционалне вредности се чувају, а локални обичаји, попут заната и рецепата, преносе се генерацијама. Где год сам ишла, неко ме је дочекао с осмехом, домаћим слаткишем и чашицом медронха (традиционално алкохолно пиће од дивље јагоде). Прича се мелодијским португалским са благим, препознатљивим нагласком који је многима „мекши“ од лисабонског. Воле фадо и локалну музику с арапским и афричким примесама. Породичне и верске светковине су дубоко укорењене.
Рекли сте да сте пратили ритам места и да сте осећали Португал готово као свој дом. Да ли верујете да нас нека места бирају, а не ми њих?
– Док бирам дестинације које бих посетила, акценат стављам на места која имају душу. Овде ми је душа и остала. Доживела сам контраст луксуза и традиције. Високе стене које се завршавају у тиркизном мору и бескрајне пешчане плаже, спој малих рибарских градова и луксузних ризорта, а поврх свега скривених историјских драгуља. Посетила сам Фаро, Портимао, Лагош, Виламору, Паласио Штои, Риа Формоса национални парк и прелепе али мање познате плаже Жижи и Анкау. Истраживала сам полако. Другачије нисам ни могла. Само сам пратила ритам места које је само наметало свој темпо. Мамила ме природа, предивна клима, улице и људи који га чине ведрим и питомим. Као да сам код куће. Али, истраживач у мени трагао је за деловима историје који би ми ту слику и осећај употпунили.
Пише Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању