Poruke izbornih slogana

Na novosadskom putu, blizu mosta preko Dunava, kao uspomena na prošle izbore još stoji kišom poprilično ispran bilbord čija se poruka dvostruko čita. Izdalje, pročitana iz automobila u pokretu, poruka glasi: NEKA RADI MOTKA! Kad se čovek približi, primetiće u sloganu jedno malo „i“ koje motku transformiše u motIku… Ovo duhovito rešenje pripisuje se jednom lokalnom aktivisti koji je zemljoradnik po zanimanju i godinama poslanik srpskog Parlamenta. U ovogodišnjoj kampanji za beogradske izbore, koje je dr Sanda Rašković Ivić s dosta preterivanja uporedila sa Staljingradskom bitkom, slogani nisu spadali u najfrekventnije reči. Ova pozajmljenica iz engleskog jezika (gde u originalu označava ratni poklič gorštaka u Škotskoj, koju mnogi, zbog neobične strukture, doživljavaju kao izvorno srpsku), upotrebljavala se manje nego ranije, a u političkom polju nisu se pojavili slogani koji naročito odskaču. O moći i nemoći slogana, o njihovoj kreativnoj nosivosti i delotvornosti u političkom procesu, razgovaramo s profesorom dr Milivojem Pavlovićem, koji na Fakultetu za kulturu i medije predaje odnose s javnošću i srodne komunikološke predmete. – Istina je da je slogana sada manje, a posebno je primetan nedostatak svežijih i originalnijih rešenja. Neki slogani imaju tako malo književne snage da nisu dobacili ni do 4. marta, a kamoli duže – kaže profesor Pavlović. – To je posledica potcenjivanja ovog sredstva političke komunikacije, a moguće je i da su se autori zamorili. Duška Rado- vića odavno nema, mrtvi su Bogdan Tirnanić i Aleksandar Tijanić, a izgleda da je umor sustigao i Voju Žanetića. Voja je, osim dobrih slogana, sačinio i registar duhovitih replika na slogane iz naših minulih izbornih kampanja, objavivši ih u knjizi pod naslovom koji nijedna politička partija ne bi uzela za svoj slogan – „Gde smo ono stali?“

Nastavak možete pročitati u broju 3087.