Поруке изборних слогана

На новосадском путу, близу моста преко Дунава, као успомена на прошле изборе још стоји кишом поприлично испран билборд чија се порука двоструко чита. Издаље, прочитана из аутомобила у покрету, порука гласи: НЕКА РАДИ МОТКА! Кад се човек приближи, приметиће у слогану једно мало „и“ које мотку трансформише у мотИку… Ово духовито решење приписује се једном локалном активисти који је земљорадник по занимању и годинама посланик српског Парламента. У овогодишњој кампањи за београдске изборе, које је др Санда Рашковић Ивић с доста претеривања упоредила са Стаљинградском битком, слогани нису спадали у најфреквентније речи. Ова позајмљеница из енглеског језика (где у оригиналу означава ратни поклич горштака у Шкотској, коју многи, због необичне структуре, доживљавају као изворно српску), употребљавала се мање него раније, а у политичком пољу нису се појавили слогани који нарочито одскачу. О моћи и немоћи слогана, о њиховој креативној носивости и делотворности у политичком процесу, разговарамо с професором др Миливојем Павловићем, који на Факултету за културу и медије предаје односе с јавношћу и сродне комуниколошке предмете. – Истина је да је слогана сада мање, а посебно је приметан недостатак свежијих и оригиналнијих решења. Неки слогани имају тако мало књижевне снаге да нису добацили ни до 4. марта, а камоли дуже – каже професор Павловић. – То је последица потцењивања овог средства политичке комуникације, а могуће је и да су се аутори заморили. Душка Радо- вића одавно нема, мртви су Богдан Тирнанић и Александар Тијанић, а изгледа да је умор сустигао и Воју Жанетића. Воја је, осим добрих слогана, сачинио и регистар духовитих реплика на слогане из наших минулих изборних кампања, објавивши их у књизи под насловом који ниједна политичка партија не би узела за свој слоган – „Где смо оно стали?“

Наставак можете прочитати у броју 3087.