Континенталци, какви смо ми, идеални су путници на море које својом пространошћу и тајанственим дубинама одувек заробљава људски дух, али је истовремено и симбол слободе, авантуре и непознатог. И звучаће можда демагошки ако кажемо да је пролеће најбоље време за одлазак на море и посету Крку. Да се разумемо, и даље нема лепше ствари од тога кад по врелом летњем дану ускочите у море или кад у данима одмора увече прошетате ривом. Али, ако хоћете да упознате неки нов предео, много ће вам бити лакше без хорди радозналих туриста који ће вас саплитати на сваком кораку, и без жестоких врућина које прете да вам покваре утиске.
Док мостом стижете на острво, само накратко ће вас Крк заварати својим неприступачним камењаром и голетима које се спуштају у море, јер ћете убрзо ући у бујне шуме испресецане многобројним путевима. Они узани су проширени, свуда је свеж асфалт, као да је постављен баш пред наш долазак, на многим местима се и даље предано ради – летњу сезону треба дочекати потпуно спреман. И све је тако добро обележено да нема шансе да залутате.
У Хрватској има много градова и градића који су опасани бедемима, али Крк је посебан по томе што су бедеми око читавог града скоро у потпуности очувани – већина данашњих бедема је подигнута у средњем веку, пре и после млетачке владавине, али се сматра да су градске зидине на неким местима старије и од 2.000 година. Урбанизацијом постојећег предримског насеља почео је развој града Крка. О томе сведочи натпис из античког доба “Splendidissima civitas Curictarum” (пресјајни град Крчана), а ту су још остаци терми (на месту данашње катедрале), римски мозаик с ликом Тритона, остаци Венериног храма и градских бедема. У граду су живели и њиме управљали Либурни, Римљани, Словени, Франци, Млечани… Свако од њих исписао је своју страницу у историји, а свој траг оставио у архитектури и култури града. Цео град Крк унутар зидина је музеј на отвореном и нема краја дивљењу док корачате уским стрмим уличицама уоквиреним старим каменим кућама и балконима са којих пролећно цвеће подсећа да живот овде и даље несметано тече.
Оближњи градић Пунат је сушта супротност, тамо су старине заменили симболи модерне доколице, ту се у дубоком заливу беласају и љуљушкају стотине једрилица и јахти са заставама 25 земаља. Једна од највећих марина на Јадрану, ова у Пунту ове године прославља 60. рођендан, док њихово бродоградилиште пуни чак 100 лета. Прича каже да су пројектанте једне нове марине на Јадрану упутили да то ураде по угледу на Пунат. Када су све прегледали могли су само да изјаве да је тамо Бог све урадио, направио такав залив и тако заштићену луку да јој нису потребни никакви лукобрани нити је људска рука требало било шта да интервенише.
Пише Ивана Стамболић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању