Вучићева посета обележена је састанцима са председником Сијем, премијером Ли Ћијангом и Ванг Хунингом, једним од седам чланова Сталног комитета Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Кине и челником Народног политичког консултативног савета Кине, виталног механизма консултативне демократије у оквиру кинеског политичког система. Чланови двеју делегација су потписали више од 20 билатералних споразума, који обухватају, између осталих, инфраструктуру, вештачку интелигенцију, „зелену“ технологију, трговину, образовање и дигиталну комуникацију.
Издате су и две заједничке изјаве – о постојаном унапређивању стварања кинеско-српске заједнице са заједничком будућношћу у новој ери, те о заједничком промовисању глобалних иницијатива које је покренуо председник Си, о развоју, безбедности, цивилизацији и управљању. Сви документи показују продубљивање стратешких односа Србије и НР Кине док је званични Београд посвећен пријему у Европској унији.
Председници Си и Вучић су током најновијег састанка похвалили „гвоздено пријатељство“ и стратешке везе између њихових земаља. Формулација „гвоздено пријатељство“, стални рефрен током Вучићеве посете, истиче, према тумачењу у Пекингу, изузетну дубину и стабилност односа Пекинга и Београда. Саставни је део размене мишљења двојице шефова држава, како на састанцима, тако и у телефонским разговорима.
Током разговора је Си рекао да је „гвоздено пријатељство између Кине и Србије јединствено и ослања се на дубоку историјску логику и чврсту практичну основу“. Такво снажно пријатељство ојачано је драгоценим искуством и развојним праксама које је Србија поделила са Кином када се велика азијска држава упустила у реформе и отварање 1970-их. Си је указао и да су два народа, од разорног земљотреса у округу Венчуан у провинцији Сечуан 2008. и великих поплава у Србији 2014, непрестано стајала раме уз раме, показујући хитну солидарност у тешким временима.
Кина и Србија потписале су споразум о успостављању стратешког партнерства 2009. године, значајно ојачавши узајамне односе. Потписивање новог споразума о свеобухватном стратешком партнерству 2016. означило је даље побољшање политичких и дипломатских веза ове две, 7.000 километара удаљене државе. Србија од 2016. има и значајну улогу у од стране Кине покренутој „Иницијативи појаса и пута“ (ИПП), а од 2012. и у механизму сарадње „Кина – земље Централне и Источне Европе“ („1+14“).
Србија је 2024. постала прва европска земља која се званично придружила кинеској иницијативи за стварање заједнице са заједничком будућношћу за човечанство. Циљ је поновно утврђивање норми међународне сарадње на основу принципа као што су узајамно поштовање, суверенитет и немешање.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању