Jедна генерација свршених основаца из 1967. године из Косовске Митровице, састала се поново, после равно 54 године. Окупили су се, и на задовољство свих опет били заједно у учионици заједно са својим разредним старешином. А у тој генерацији, у том једном разреду, били су и Срби, и Црногорци, и Албанци, и муслимани, и Македонци, и Черкези, и Горанци. Југославија у малом. Лепа и дирљива прича о једном времену које не може да се врати, али ни да се заборави. Осмаци генерације 1967. Основне школе „Светозар Марковић“ из Косовске Митровице после пионирског растанка, пре више од пола века, у августу ове године опет су се састали, али сада као пензионери и не баш у пуном саставу.
Оваквом скупу највише је допринео иницијатор и организатор Љубиша Маровић из Косовске Митровице, својевремено потпредседник Скупштине Србије.
– Сада када смо отишли у пензију, одлучио сам да учиним нешто и да остварим окупљање наше генерације свршених основаца из 1967. Морам рећи као да је јуче било. Из генерације, нас 27, и исто толико различитих праваца, путева циљева… све је живот однео неким својим путем. Но, успели смо да дођемо до сваког или бар да сазнамо шта се са ким догодило и да уговоримо један „нови час“ после 54 године. Дошло је нас десеторо, седморо нису могли да дођу из оправданих разлога, док је десеторо из те наше генерације, на жалост, преминуло. Радује нас је што је дошао и наш разредни старешина из Подгорице 82-годишњи Мијодраг Дука Оровић, и то се сам довезао својим аутом – каже Љубиша Маровић.
На састанак је дошао и Зуфер Бектешевић чак из Шведске, а осталим је пут доласка био краћи, из Београда, Крагујевца, Краљева….
На дан сусрета, после 54 године, генерација свршених осмака из 1967. дала је у „Новостима“ помен десеторици другова и другарица који нису више међу њима и „који ће заувек остати у нашим сећањима“.
У Основној школи „Бранко Радичевић“, где је данас смештена ОШ „Светозар Марковић“, пребачена из јужног дела Косовске Митровице, после 54 године разредни старешина Мијодраг Дука Оровић је обавио прозивку некадашњих својих ученика, данас већ пензионера. Све је овековечено заједничким фотографисањем испред школе и у учионици.
– Било је и треме и узбуђења, невероватно осећање. Ево, растали смо се као деца, а састали као пензионери после пола века. Као да је неко ово време између ставио у комору, замрзао те 54 године. Можда смо бледи у лицу, али нисмо бледи у сећању и души. Оживели смо успомене и договорили наредни састанак наредне године – са задовољством закључује Маровић.
Некадашњи другари из школских клупа евоцирали су успомене уз музику, у хотелу „Извор“, код Звечана, до дубоко у ноћ. После толико година неки су се први пут видели. Ова генерација осмака изнедрила је инжењере, лекаре, професоре, раднике…..
Сусрет ове генерације давних основаца, из Косовске Митровице, са задовољством су помогли и бројни спонзори из града на Ибру.
Текст и фотографије Зоран Влашковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању