Последњи интервју хероине: Љубинка Савић из гвозденог пука

Oбучена у два дебела џемпера, дуге вунене чарапе, вунене доколенице и поврх свега умотана у зимско ћебе – тако нас је дочекала Милунка Савић, некадашња жена-бомбаш, најхрабрија жена-ратник у Првом светском рату, четири пута рањена, носилац Карађорђеве звезде с мачевима, две Легије части, Француског ратног крста с палмама, Албанске споменице и многих других одликовања. Сва одећа на њој већ давно је изгубила боју од дугог ношења и прања. Затекли смо је у дворишту испред њене куће у Осмој новој 25, на Во-ждовцу, баш у тренутку када се дигла и кренула за пролећним сунцем – како се сунце помера тако и она иде за њим, али не скида дебеле џемпере. Иако јој је осамдесет година, креће се одсечно, а кад нас је поздравила, руком је замах-нула као војник кад хоће да отпоздрави.То двориште од једва десетак квадрат-них метара, једини је свет Милунке Савић – из њега већ две године она никуда не излази.– Да могу, ишла бих некуд, било где, ал` сам немоћна па не смем да кренем, а нема ко да ме води – каже Милунка Савић.

Наставак прочитајте у броју 3156.