Историја нишког аеродрома
Посртање, па узлет новим крилима

Ниш је између осталог познат и као град са дугом ваздухопловном традицијом. Све је почело 24. децембра 1912. формирањем војне Ваздухопловне команде и војног аеродрома на Трупалском пољу у близини Ниша. Након Првог светског рата, тачније 1927, основан је и аеро-клуб, када започиње развој спортског ваздухопловства.

Према до сада најобимнијим истраживањима домаћег цивилног ваздухопловства у међуратном периоду, које је обавио и објавио дипл. инж. Чедомир Крунић у својој двотомној књизи „Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије“, а како je пренеo и магазин „Наша крила“ у броју 216 из 1935. и Годишњак југословенског ваздухопловства из 1936, предузеће „Аеропут“ уврстило је аеродром у Нишу по први пут у свој ред летења у сезони од маја до краја октобра 1935. године. Први цивилни путнички лет из Ниша обављен је 1. маја 1935. године. Летови за Ниш су били предвиђени на редовној линији Београд–Ниш–Скопље–Битољ–Солун и – обратно. И током летње сезоне, наредне 1936, са аеродрома у Нишу обављан је путнички саобраћај на линији Београд–Ниш–Скопље, о чему је писала и „Политика“ у броју од 4. маја 1936.

Како је у табели Годишњег прегледа летова за 1936. годину приказано, објављеној у Годишњаку југословенског ваздухопловства из 1937, више путника било је на летовима Београд–Ниш и Ниш–Београд него на летовима Ниш–Скопље и Скопље–Ниш. Међутим, на рекламним паноима “Аеропута“ за 1937 и 1938, Ниш није био обележен на домаћим редовним линијама, мада је постојала линија Београд–Скопље, али без међуслетања у Нишу.

Из мапе Мреже ваздушних путева „Аеропута“ за 1939. годину види се да је Ниш поново укључен на редовну линију Београд–Ниш–Скопље, сваког дана сем недеље и обратно и то од 15. маја до 16. септембра. Ред летења на овој линији настављен је и у 1940. години.

Ваздушни саобраћај са аеродрома обављао се новим тромоторним авионима „Аеропута“ типа „Спартан II“ и тада већ застарелим једномоторним авионима типа Потез 29-2. Вредно је подсетити да је трећи авион у флоти „Аеропута“  био типа „Спартан“ YU-SAP које је предузеће купило од домаће фабрике „Змај“ из Земуна, где је био изграђен по лиценци, и добио је на крштењу име „Ниш“.

У нишким „Народним новинама“ (23-24. април 1988) у тексту Ђорђа Стаменковића „Прва небеска крштења“, остало је забележено: „Велики допринос развоју цивилног ваздушног саобраћаја у Нишу дао је Драгољуб Х. Нешић – Жабота, трговац и резервни ваздухопловни поручник, који је постављен за првог шефа нишког центра “Аеропута”, чија се пословница налазила у централној Обреновићевој улици број 35“. У организацији поменутог Жаботе већ 15 маја 1935. штампан је редак плакат који је позивао Нишлије „да лете и путују авионом“…

 

Пише Бранислав Тикић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању