Поводом 4. јула, Дана независности, дана када се широм Сједињених Америчких Држава слави слобода и демократско наслеђе, поједини медији а и многи аналитичари поново су поставили питање — како би Очеви нације, оснивачи Америке као државе, посматрали данашње политичке околности и фигуру Доналда Трампа? И ми смо се бавили овом темом, на основу онога што је историја забележила о првим председницима САД и најважнијим личностима које су учествовале у стварању Устава и других највиших институција ово земље.
Џорџ Вашингрон (1732–1799), био је први председник САД од 1789. до 1797. године и уједно и једини који је изабран као независни кандидат. Вођа борбе за независност и симбол националног јединства, Вашингтон је био ватрени противник партијских подела и политичког екстремизма. Вероватно би с дубоком забринутошћу посматрао савремену Америку, коју често дефинишу оштре политичке поделе, популизам и култ личности. Његов глас би био за повратак јединству, уздржаности и грађанској врлини.
Џон Адамс (1735–1826), други председник САД ову дужност је обављао непуне четири године, од 1797. до 1801. године. Правни визионар и жестоки бранилац уставног поретка, Адамс би био отворени критичар сваке аутократске тенденције. Познат по ставу да „република захтева закон, а не људе“, вероватно би упозорио на опасности које прете када личне амбиције угрозе институције.
Томас Џеферсон (1743–1826), као трећи председник САД водио је земљу од 1801. до 1809. године, а остаће упамћен и по томе што је одбио да се кандидује за трећи мандат. Аутор Декларације независности и борац за слободу појединца, Џеферсон би данашњу Америку посматрао с дубоким скептицизмом, пре свега због ширења дезинформација и криза у политичком дијалогу. Демократски идеалиста, веровао је да без образованих и информисаних грађана нема здраве републике.
Џејмс Медисон (1751–1836), четврти председник САД на челу државе је био осам година, од 1809. до 1817. Значајан је и као први дипломирани студент Универзитета Принстон, називан је „Оцем Устава“, Медисон би нагласио важност институционалне равнотеже и законских процедура. Његова вера у систем контроле власти била би подршка свим правним процесима, укључујући истраге и суђења, па чак и ако се тичу бивших или садашњих председника.
Џејмс Монро (1758–1831), пети је председник САД и то од 1817. до 1825. године. Симбол националног јединства и творац познате „Монро доктрине“, свакако би се залагао за унутрашњи мир и стабилност државе. Његов одговор на данашње политичке тензије био би позив на патриотизам, без политичке искључивости. Монровија, главни град Либерије, названа је по Џејмсу Монроу, бар тако тврде бројни извори, вероватно због тога што је подржао Америчко друштво за колонизацију у стварању дома за ослобођене робове у Либерији.
Приредила С. Лазаревић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању