Ову школску годину наши ђаци ће започети уз извесне промене и новине. Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић најавила је да ће се безбедност у школама гарантовати пре свега развијањем свести свих актера – ученика, родитеља, наставника. Неће бити ниједне школе у Србији у којој и у време одмора, на почетку и на крају наставног дана, неће бити припадника полиције, а биће појачан и надзор полицајаца у околини свих школа.
Интензивна сарадња психолога, припадника МУП-а, педагога, наставника, директора, инспектора који ће више имати надзорну функцију него инспекторску, такође ће се одвијати у свакодневном раду. Одређени пројекти ће бити представљени деци, тако да ће им користити у циљу стварању школског живота у којем се негује нулта толеранција на насиље, рекла је министарка.
Повратак у школске клупе указаће на могуће последице и трауме које су недавни немили мајски догађаји оставили на ђаке, родитеље, запослене у школама, као и цело друштво, о чему смо разговарали са психологом Немањом Аранђеловићем, који има доста искуства радећи са децом, код нас и у иностранству, као психолог у Интернационалној школи.
– Могуђе последице на децу су различите и на њих утичу многи фактори, попут њихове личности, животних околности и степена изложености трауматичном догађају. Ипак, на општем нивоу, ову ситуацију можемо посматрати као колективну трауму с обзиром да је погођено цело друштво. Уопштено, последице могу утицати на емоционални, когнитивни и социјални развој деце. Код деце се могу јавити анксиозност, страх од повратка у школу или страх од будућих инцидената. Такође, трауматични догађај може довести до депресије, а у ређим случајевима и до развоја посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП). Код неке деце се могу уочити промене у понашању, например појачана агресивност и импулсивност, или са друге стране повлачење из социјалних интеракција. Дуготрајни емоционални стрес може утицати и на потешкоће са концентрацијом, учењем и памћењем. Свакако, једна од последица по све нас је повећана осетљивост на насиље.
Да ли је летњи распуст био довољна пауза да се сада, у септембру, крене у нову школску годину, посебно за ученике Основне школе „Владислав Рибникар“ где се догодила трагедија?
– Кључно питање није дужина летњег распуста, већ начин на који ће започети ову шолску годину. Било би добро да се преко упитника и опсервацијом процени ментално здравље деце и њихове психолошке потребе након догађаја у мају. Такође, важно је да ученицима обезбедимо адекватну емоционалну подршку, уз укључивање школских психолога и педагога, као и едукацију о менталном здрављу и стратегијама за управљање стресом. У школама би требало да се додатно ради на стварању осећаја заједништва, подршке и повезаности. На крају бих додао, да би било добро да тема дискусија буде и резилијентност (психолошка отпорност), односно способност за прилагођавање променама и капацитет за успешну адаптацију, упркос изазовима и тешким околностима. Неке студије процењују да око 60-70 одсто деце показује резилијеност у сусрету са тешкоћама. Неки од кључних фактора те психолошке отпорности су социјална и емоционална повезаност, здраво самопоштовање, способност емоционалне регулације, вештине решавања проблема, флескибилност… Резилијенција није статична карактеристика већ се може подстицати и унапређивати путем подршке, едукације и развоја вештина суочавања.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању