И овај најновији инцидент, као и све претходне и потоње полемике око Газиводе дешавају се из разлога да се каже, ко је, или ко ће бити, власник водене акумулације која је Колашинцима донела најмање доброг од свог формирања 1977. године.
Водена акумулација Газиводе акумулира 380 милиона кубних метара воде, и брана Придворице са акимулацијом од пар хиљада кубних метара воде, уклапа се у ону најављујућу теорију модерниста да ће се будући ратови водити због воде.
Kамен темељац за брану Газиводе на Ибру помпезно je положио 12. јула 1972. године, тадашњи председник Извршног већа Југославије, Џемал Биједић, уз присуство целокупне тадашње власти АП КиМ, представника општине Косовске Митровице и грађана тада Месне заједнице Зубин Поток у саставу Косовске Митровице.
Иако је језеро изграђено, на територији општине (од 1987) Зубин Поток, становници Ибарског Колашина су имали најмање користи од формиране акумулације дуге 24 километара док последице имају и дан данас.
Апсолутно нема ниједног аргумента да брана Газиводе (језеро и ХЕ Газиводе) у Ибарском Колашину буде под капом Приштине. Пре свега, брана припада општини Зубин Поток, Србија је враћала кредит Међународној банци из Вашингтона, а Срби, чија су имања узета у бесцење, буквалкно су протерани са подручја акумулације и још нико од њих до данас није остварио правичну новчану надокнаду.
Брана је грађена кредитом Међународне банке из Вашингтона од 45 милиона америчких долара са роком враћања на 24 године, односно до 2000. Тадашња Федерација је преузела обавезу враћања кредита.
Акумулација Газиводе се простире између општина Тутин у Србији и Зубин Поток на КиМ. Тачније, 74,1 одсто Газивода налази се на територији општине Зубин Поток, док 25,9 одсто припада територији Новог Пазара и Тутина.
Превасодни циљ изградње овог капиталног објекта било је наводно наводњавање више од 77.000 хектара плодних косовских поља, затим коришћење техничке воде за потребе Косовских термоелектрана у Обилићу, производња електричне енергије на ХЕ Газиводе, инсталисане снаге 36 МW, као и за водоснабдевање Косовске Митровице, Србице, Вучитрна, Зубиног Потока и Звечана. Поред тадашње велике насипне бране на Ибру грађена је истовремено и мала брана Придворице, километар испод, за потребе наводњавања косовских поља и за потребе ТЕ у Обилићу.
Текст и фотографије Зоран Влашковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању