Прво је саопштено да је финска царина запленила руска уметничка дела која су се бродом враћала са изложби из чланица ЕУ и Јапана где су била на позајмици. Као разлог заплене царински званичници су навели санкције ЕУ против Руске Федерације уведене због сукоба у Украјини. Слике и скулптуре о којима је реч припадају, између осталих, московској Третјаковској галерији и музеју Ермитаж у Санкт Петербургу, а њихова вредност је процењена на најмање 42 милиона долара. Сва дела припадају музејима у власништву државе Русије.
Заплена је изведена три дана пре него што је објављено на прес конференцији, а догодила се у луци Валима, најпрометнијем прелазу на финско-руској граници дугој 1.300 километара.
– Пошиљке које су сада под кривичном истрагом, откривене су током нашег уобичајеног рада на спровођењу закона – рекао је Сами Ракшит, директор за извршење у Финској царини.
Царина је заплену оправдала позивањем на параграф санкција ЕУ који се односи на уметничка дела. Руско културно благо је ускладиштено „уз свеукупно разматрање њихове вредности, карактеристика и безбедности“ док се истрага не заврши, саопштила је финска царина додајући да ће око судбине уметничких дела финско Министартсво спољних послова консултовати Европску комисију.
Према руским медијима, у камионима је било више од двеста слика из Ермитажа и Третјаковске галерије које су биле позајмљене за изложбу „Grand Tour: Dreams of Italy from Venice to Pompei“, одржаној у Милану од 19. новембра прошле до 27. марта ове године. Друга пошиљка је кући, преко Финске, путовала из Јапана, а реч је о делима које је за изложбу у Градском музеју у Чиби позајмио Пушкинов музеј лепих уметности.
– Чинимо све да обезбедимо да се ова дела врате у Русију – рекао је новинарима Михаил Швидкој, специјални изасланик Кремља за међународну културну сарадњу, окривљујући за заплену „прилично компликовану“ геополитичку ситуацију. – Ипак, надам се да ће се сва дела која су изнета у иностранство временом вратити у Русију.
Два дана потом уследио је обрт. Бар се тако чини. Финско министарство спољних послова саопштило је да је, после консултација са европским званичницима у Бриселу, одобрило враћање руских уметничких дела у Русију. Јер ЕУ је одлучила да промени правилник о санкцијама тако што ће омогућити „изузеће за културна добра која су позајмљена у контексту формалне културне сарадње са Русијом“.
Руски државни музеји су од 2011. одбијали да позајмљују уметничка дела музејима у САД, плашећи се да би могла да буду заплењена, а неки европски историчари уметности и кустоси су забринути да би до сличног „замрзавање односа“ сада могло да дође између руских музеја и оних у западној Европи. Владе Аустрије, Велике Британије, Холандије и Шпаније су већ тражиле од културних установа да не сарађују са руским државним музејима, чак и ако су већ годинама своје изложбе планирали у сарадњи са овим установама културе.
Руски диригенти, извођачи, уметници, па чак и мачке и дрвеће, нашли су се под „отказивањем“ од стране САД и њених савезника, након што је Русија послала војску у Украјину 24. фебруара. Једна од последњих бизарности ове врсте је да је Британска национална галерија, пре финске заплене, наслов слике француског импресионисте Едгара Дегаа (1834-1917) „Руске играчице“, преименовала у „Украјинске играчице“.
Пише Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању