Традиционално, већ 14. пут у Београду је одржан скуп којим је обележен Међународни дан права јавности да зна. На скупу су поред домаћина, Милана Мариновића, повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, учествовали и шеф делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре, заменица шефа Мисије ОЕБС-а у Србији Сара Груен, шеф мисије Савета Европе Тобиас Флесенкемпер и директор Мисије УСАИД-а у нашој земљи Брук Ајша. Сви учесници су били сагласни да је слободан приступ информацијама предуслов одговорног рада органа јавне власти.
Оболежавања Дана права јавности да зна, „Илустрована“ је искористила да у разговору са повереником Мариновићем сазна како иде примена новог закона који се односи на права и обавезе Повереника, као и са којим проблемима се ова важна институција најчешће суочава.
Од средине фебруара се примењује измењени и допуњени Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Шта каже досадашње искуство – где највише „шкрипи“ у његовој примени, а где је примена у позитивном смислу надмашила ваша очекивања?
– Од 17. фебруара када је почела примена измењеног закона протекло је сувише кратко време да би се могла направити озбиљна анализа ефеката измене закона. За тако нешто неопходно је да прође макар годину дана. Поред тога, за неке измене практично још није истекао рок за њихову примену. Ипак, са приличном извесношћу могу рећи да су одређене измене, и то пре свега оне које се тичу већих овлашћења Повереника, већ почеле да дају своје позитивне резултате. Ту пре свега мислим на издавање прекршајних налога од стране Повереника лицима овлашћеним за поступање по захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја, и руководиоцима органа власти у случајевима такозваног „ћутања управе“ када органи власти уопште нису удостојили било каквог одговора тражиоца информације у законом прописаном року. Ова пракса је била изражена све време од како је код нас у примени закон који регулише слободан приступ информацијама у толикој мери, да је у појединим годинама проценат жалби Поверенику поводом тога износио више од 80 одсто свих изјављених жалби, односно чак четири од пет изјављених жалби односиле су се на „ћутање управе“. Нажалост, за такво понашање органа власти није постојала ефикасна санкција. Изменама закона, међутим, Повереник је добио овлашћење да у наведеном случају издаје прекршајни налог одговорном лицу у органу власти и тако му за учињени прекршај изрекне новчану казну од 30.000 динара. Почели смо са издавањем налога и на тај начин се сврстали у круг пунилаца буџета.
Шта је у раду Повереника обележило ову годину?
– У области приступа информацијама од јавног значаја ову годину у раду Повереника је свакако обележило доношење и почетак примене измењеног закона који је Поверенику дао значајно већа овлашћења што је нужно условило повећање броја запослених у служби Повереника и реорганизацију посла. Тако сада, у служби Повереника, уместо претходних седам постоји десет сектора.
Пише М. Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању