Поводом обележавања Светског дана пацијената у Прес центру Удружења новинара Србије у Београду је средином септембра одржана конференција о коришћењу и примени иновативних терапија у нашој земљи. Скупу су присуствовали Саво Пилиповић председник Удружења пацијената Србије, др Бојан Тркуља директор Удружења произвођача иновативних лекова – „Иновиа“, др Тамара Урсуловић, онколог са Института за онкологију и радиологију Србије и Маја Марковић, председница Удружења оболелих од лимфома – „Липа“.
О резултатима истраживања које је обухватало мноштво питања о правима пацијената, ставове о иновативним терапијама, месту примања терапије и начинима добијања информација, прво је говорио Саво Пилиповић из Удружења пацијената Србије:
– Ово је четврта година како радимо истраживања уз велику помоћ Удружења „Иновиа“ и њених чланица. Чињеница је да смо за то време напредовали, јер преко 80 одсто пацијената зна своја права када су у питању иновативне терапије и можемо да се похвалимо да је и наш рад на неки начин томе допринео. Оно што је такође важно јесте да расте проценат испитаника који указују поверење информацијама које добијају од лекара, удружења пацијената и других пацијената, а да проценат оних који се информишу преко медија и друштвених мрежа опада.
Пилиповић је напоменуо да је понекад веома тешко разлучити са становишта пацијента шта је тачна а шта погрешна информација коју добијају из других извора, али да расте свест о томе колико су важне клиничке студије које се код нас често схватају као опитне и опасне, а не виде се довољно користи које пацијенти могу да имају од њих.
– По овом истраживању имамо тек око 16 одсто пацијената који примају иновативне терапије и знамо да нам недостаје пуно тих лекова који буквално живот значе, па би било добро да и убудуће више радимо на томе. Удружење пацијената Србије и Удружење „Липа“ су потписали меморандум са Удружењем лекара, које жели да ради на промоцији ових студија. Ако немамо новца за иновативне терапије, а клиничке студије су бесплатне, требало би да омогућимо неким пацијентима да пробају лек који је на овај начин доступан. Поред тога, чињеница је да је неким пацијентима којима је већ обезбеђена та терапија тешко да дођу до ње. Нама се жале, на пример људи из околине Лесковца, да морају сваки пут да путују у Ниш да би добили терапију. Проблем је и што су то сиромашнији грађани који имају додатне трошкове пута, а често им је компликован и сам одлазак уколико се не осећају добро. Њима није лако да пређу 50-так километара да би отишли по лек, и мада је у неким ситуацијама то неопходно, потребно је да им се омогући да добијају терапију у болницама које су им у близини.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању