Оно о чему се већ неколико есеци отворено или прикривено говорило, десило е: Васељенска патријаршија, са седиштем у Истанбулу (бивши Цариград), одлучила је да очне са одобравањем аутокефалности акозваној Украјинској цркви, због чега е Руска православна црква саопштила да прекида све односе са врховним оординационим телом целе православне заједнице. Митрополит Иларион, редседник одељења за спољње односе осковске патријаршије, тврди да је вим својим најновијим потезом Цариградска патријаршија изгубила право а буде такво тело и образложио то у нтервјуу за руски „Први канал“: Налазимо се пред новом црквеном тварношћу: више немамо јединствени ентар за координацију у православној цркви и морамо да будемо свесни ога. Цариградска патријаршија се као акав центар самоуништила, упадом канонске границе друге помесне ркве и легитимизујући раскол.“ длуку „Цариграда” да повуче акт из 686. године о предаји Кијевске митрополије у надлежност Московске патријаршије Синод Руске православне ркве назвао је канонски ништавном и њој види утицај политичке моћи. а питање да ли постоји могућност да Васељенска патријаршија одустане од ове одлуке, митрополит Иларион је одговорио да не верује у тај преокрет, али да „могућност за покајање увек остаје, те да се надају да ће разум победити“. У тренутку писања овог текста, Српска православна црква још није дала званично саопштење поводом најновијих догађаја, али из свих претходних изјава њених званичника, јасно је да ће подржати Москву.
Ко коме прети?
Да подсетимо, још прошлог месеца (а и раније) могло се наслутити да се Васељенска патријаршија спрема на овај потез, када је њен патријарх Вартоломеј, након недељне службе у Истанбулу, обраћајући се украјинском конзулу Александру Гаману, изјавио да ће ускоро дати самосталност „Украјинској цркви“. Напоменуо је присутном чешком богослову да је Православна црква Чешке и Словачке последња која је добила независност 1998. и „да је сада дошао ред на Украјину да добије статус аутокефалности, без обзира на постојећи отпор“ – истакао је патријарх Вартоломеј и образложио: „Њено је право да добије аутокефалност, а, са друге стране, искључиво је право нашег васељенског патријарха да ту аутокефалност даје, као што је то учинио свим новим православним црквама, почевши од Русије у шеснаестом, па до Чешке и Словачке у двадесетом веку.“ ом приликом он је истакао „Васељен ка патријаршија не прети и не плаши се претњи“, али није образложио о каквим се претњама ради, нити од кога долазе. Додао је и једну реченицу која је свака о и наше црквене старешине навела на додатну бригу око развоја ситуације и односу СПЦ и непризнате македонске, односно црногорске цркве, јер је нагла ио да је Васељенска патријаршија своја права (да даје аутокефалност) добила на васељенским саборима и да ће она бити искоришћена у случају Украјине, и где још буде потребно“.
Наставак прочитајте у броју 3117.