Тема овог филма су околности у којима се данас налази православље а нарочито кроз призму страдања Украјинске православне цркве, њиховог свештенства и верног народа. Такође, филм баца светло на остала дешавања која данас угрожавају човечанство као и њихова решења која можемо пронаћи у православљу и вери Христовој.
Режисер и сценариста филма је један од оснивача југословенске филмске школе, Јован Марковић, а продуцент Мирко Раденовић. Саговорници у филму су: епископ бачки Иринеј, Емир Кустурица, Јован Марковић, Руслан Калинћук, мисионар и филозоф из Ивано-Франковска, отац Николај Магиљни из Кијева, Вукан Марковић, професор филозофије Универзитета у Кембриџу, Јан Таксјур, песник, писац, педагог и телевизијски водитељ из Кијева који је ухапшен 2022. године, а путем размене затвореника ослобођен 2023, Марио Селвини, православни свештеник, филозоф и песник из Италије.
На новинарској конференцији након пројекције продуцент Мирко Раденовић је објаснио настанак филма те рекао да је идеја о филму настала док је у Београду разговарао са бројним пријатељима из Кијева, након чега се за помоћ обратио Емиру Кустурици. Додао је да сматра да су управо Срби они који све оно што је задесило Украјину могу најбоље разумети. Гледајући шта се дешава са Српском православном црквом на Косову и Метохији, али и у Црној Гори, он није могао, а да не извуче паралеле. Жеља му је да што више људи погледа филм, не би ли схватили шта се заиста дешава.
Емир Кустурица је поручио: “Мислим да овај филм треба приказивати у свакој школи пре наставе”, и упоредио догађаје приказане на филму са фрагментима Француске и Бољшевичке револуције. “Рат је Украјинцима продат за скупе паре, а ми сви који смо гледали филм питамо се и претпостављамо ко ће узети камату за те огромне новце који су се тамо слили”, и истакао “да је православље окренуто потпуно људској личности и да ће у борби да опстане, да победи”.
Епископ бачки Иринеј изјавио је да је за њега част и благослов што је добио прилику да се појави и говори у оваквом филму, а да о њему неће говорити, будући да сматра да је све вредно помена већ речено.
Пишу Лазар Раденовић и Марина Булатовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању