Ректорат албанског Универзитета у Приштини и даље тражи начин да врати у власништво простор од четири хектара у оквиру кампуса Приштинског универзитета у центру града на коме се налази храм Христа Спаса. Ректор Насер Сахити је истакао потребу да правобранилац подржи Универзитет у овим напорима. У скупштинском Одбору за надзор јавних финансија посланици су позвали на брзу евиденцију имовине Универзитета у Приштини.
У извештају пред Комисијом за надзор јавних финансија Скупштине Косова, ректор Насер Сахити је 5. јула рекао да улаже напоре да правобранилац преузме заступање Универзитета у судском спору започетом 2012. године, преко којег највећи јавни универзитет на Косову намерава да врати спорно земљиште у власништво. Последња судска одлука по овом питању је одлука Основног суда у Приштини из 2021. године, којом је одбијена тужба Универитета против Општине Приштина у вези са парцелом на којој се налази црква.
Универзитет у Приштини је тужбом 2017. године затражио од Општине Приштина и Епархије рашко-призренске да се катастарска парцела врати на слободно и несметано коришћење. СПЦ на Косову има документе да је 1991. године Српској православној цркви дата одлука за изградњу и одлука за регистрацију у катастар парцела од четири хектара.
Градња Саборне цркве Христа Спаса у Приштини почела 1992. године а пројектовао је архитекта Спасоје Крунић. Изградња која је требало да буде завршена 1999. године прекинута је због рата. Након окончања сукоба 1999. године, црква је минирана, али није било већих оштећења. Британске снаге Кфора су потом преузеле обезбеђење објекта.
Године 2003. грађевина је постала део дискусија јавности о њеној будућности. Током 2009. Приштина је контактирала Међународну цивилну канцеларију која је преко специјалног представника Европске уније контактирала СПЦ и међународне неутралне организације посредоване између обе стране како би постигли решење. СПЦ је издала власничке документе који показују премештање локације током средине 1990-их и њима је дозвољена будућа градња на парцели.
Током 2016. године црква је запаљена и претворена у јавни тоалет и депонију.
Текст и фотографије Зоран Влашковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању