Украјина и Молдавија су започеле преговоре о приступању са ЕУ у Луксембургу отварањем првог и најважнијег преговарачког кластера, чему се дуго противила мађарска влада премијера Виктора Орбана.
„Ниједна земља није остварила такав напредак у процесу приступања, а истовремено се борила против најбруталнијих руских злочина на својој територији“, рекла је комесарка за проширење Марта Кос на конференцији за новинаре, мислећи на Украјину.
Комесарка Кос је рекла да овог пута све државе чланице подржавају овај важан корак, истичући да нико није требало да напусти салу да би попио кафу. Овим је алудирала на догађај из децембра 2023. године, када је на самиту ЕУ, где је одлучено да се почну преговори са Украјином, Виктор Орбан замољен да напусти салу и оде на кафу. Према правилима ЕУ, одсуство једног члана Европског савета из просторије не сматра се гласом против, што је потом омогућило једногласну одлуку преосталих чланица да започну преговоре. Али након тога, Орбан је наставио да блокира отварање преговарачких кластера.
Висока представница ЕУ за спољне послове и безбедносну политику, Каја Калас, изјавила је да отварање првог кластера означава одлучан корак ка придруживању Украјине и Молдавије ЕУ. „Отварање првог кластера је важна прекретница. Обе земље су спровеле тешке реформе у изузетним околностима. Њихово чланство ће ојачати Европу“, написла је Калас на Иксу.
Комесарка Кос је рекла да је будуће чланство Украјине кључно за будућност Европе, која може чврсто преузети одговорност за сопствену безбедност само са јаком, просперитетном и стабилном Украјином. Додала је да очекује да ће државе чланице одобрити отварање преосталих пет кластера већ следећег месеца.
Први преговарачки кластер обухвата пет поглавља: Поглавље 5 – Јавне набавке, Поглавље 18 – Статистика, Поглавље 23 – Правосуђе и основна права, Поглавље 24 – Правда, слобода и безбедност и Поглавље 32 – Финансијска контрола. Ова поглавља су окосница процеса приступања и прва се отварају, а последња се затварају.
Е сад, Украјина нема резервну варијанту, бар је нико није обелоданио, уколико бриселска администрација у блиској будућности „окрене ћурак наопако“. Али, Молдавија је одавно смислила и „план Б“.
Молдавија би могла да се уједини са Румунијом уколико њен процес приступања Европској унији буде одложен или блокиран након 2028. године, преносе тамошњи медији, позивајући се на изјаве званичника и правних стручњака у престоници Кишињеву. Главни циљ Молдавије остаје потписивање споразума о приступању ЕУ до краја 2028.
Ова тема је поново постала актуелна након што је министар спољних послова Молдавије Михај Попшој уживо у емисији „Еуросекуритате“, изјавио да би „подржао уједињење са Румунијом и да је спреман да гласа ‘за’ у случају расписивања референдума о том питању“.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању