VULKAN ETNA NA SICILIJI
Predeo oslikan lavom

Bilo je to na Bogojavljenje. Potoci lave slivali su se niz padinne planine Etna, na Siciliji. Ovog januara, kada se div probudio, pepeo je prekrio automobile obližnjeg seoceta Milo, kod Katanije.

Mi smo ga posetili kada je bio miran. Rano smo krenuli zaobilaznim putem ka najvišoj planini ostrva, iz seoceta Kasteldaća, sa drugog dela Sicilije. Posetiti Siciliju, a ne posetiti najviši vulkan u Evropi, bio bi greh. Nije svako od putnika i posetioca otišao na 3350 metara, visini na kojoj se nalazi vulkan, ali je i dolazak autobusom u podnožje kratera Silvestre 1 i Sivestre 2 takođe avantura.

Veći deo turista ostane u restoranu kod parkinga, gde probaju mineralizovana vina napravljena od grožđa sa vulkanskih padina. Posustali „enolozi“ su se popeli na manji krater, a za onaj iznad nije bilo vremena. Jer, treba izdvojiti dobrih pola sata po klizavom terenu i solidnom usponu do vrha. Pogled odozgo je veličanstven. Sa tih nešto više od dve hiljade metara nadmorske visine ljudi u dolini izgledaju kao mravi koji mile ovim mesečevim pejzažima.

Seo sam na jednu od crvenih stena. Lagana kišica je osvežila avustovski dan. Isparenja u daljini odavala su utisak da je negde krenula erupcija. Kolona mladih penjača je pratila obod oko kratera. Hrabri i spretniji su izabrali kraću putanju sa većom kosinom. Ali, zašto žuriti na ovom mestu. Vreme tu stoji kao da milenijumi ništa ne znače.

Morao sam nazad, jer se primaklo vreme povratka ekipe ka Kataniji. Ide autobus, promiču naselja podignuta na samom vulkanu. Hrabri ljudi žive i grade, a magma ih ponekada nagna da se spuste niže. Niko tu nije zauvek bezbedan.

 

Tekst i fotografije Gordan Gorunović

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju